Дело

. 110СЛЕ ОПРОШТАЈА 125 • * кџ — „Да, веома — одговорп му она расејано. Добро, хоћете ли да ми дате једну од тпх ружа, само једну? ^Г^жеља је, како се чинило, изражена узгред; али се видело да човек пажљиво очекује одговор. Жена је ћутала п мирисала руже; њено је лице бело као снег испод тамне масе власи, испод великог белог шешира с белим перјем. — Платићу вам колико год заиштете... за напуштену децу — промрмља он упорно. — Зашто толико полажете на то? — упита га она, погледавши га. — Зато што је ваша; зато што је била у вашим рукама зато што сте је прнносили свом лицу; зато што сте је притискивали на своје усне... И што год је био тиши глас, у толико је страснији био израз. Никада жена није чула из његових уста такав глас. Она га погледа још једном са сетном радозналошћу, али без гнева. — Марија, дајте ми ту ружу? — и он учини покрет, да је благо извуче из ките. Она се повуче, не љутећи се, и погледа га; заклони руком своје цвеће, али не љутећи се. — Па за кога чувате те руже, дона Марија? — упита је он јетко н подругљиво. — Не знам, не знам — одговори она задрхтавши. — Ако не дате мени, бар једну, дона Марија, коме ћете их датп другом? Она спусти немарно руже на сто, а лице јој обли смртно бледило; чинило се као да је свирепо рањена у најосетљивију тачку своје душе. Ђани Прована мирно узе једну ружу, коју му она није дала, али коју јој је он одузео; и место да је задене у рупицу свога капута, метну је у унутрашњи џеп свога р е д е нг от а. — На срце — прошапута више но што изговори. Кратак, крештав смех беше једини Маријин одговор. — Како се ружно смејете, дона Марија! — узвикну он мало раздражен. — Као и ви — одговори она мирно. — Изиђите иза тог стола, да мало прошетамо — рече он оштро је гледајући. II глас је био обичан и природан; али ииак у њему је