Дело

ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 127 у бегте женске одеће чине ваздушасте, готово прозрачне; лепота ^ш^постаје некако неодређена, тајанствена, с беличастог неба као да се спушта нека чежња, гласовп постају некако ближи и мекши. — Хајдете, дакле, да мало прошетамо — рече Ђани Прована, који се вратио и нестрпљиво очекивао. — Иди, иди, — рече Фламинија Колона својој пријатељици. — Прована, причајте јој веома духовите ствари. Марији је страшно досадно! — Дона Марија, трудићу се да будем веома духовит рече он поклинивши се. Марија одмахну немарно и пркосно главом. Али ипак полако устаде са свога места, подиже на рамена необичан и веома леп мантил од танког свиленог муселина, који јој је покривао белу свилепу хаљину с дивним чипкама, узе свој белн штит, у који је метнула две или три руже, и не обзирући се да ли је уз њу Ђани Прована и да ли је прати, упути се у шетњу, пошто се нежно опростила с Фламиниом Колоном и пошто joj је рекла да је причека, јер ће се вратити. Ђани Прована ју је стигао и корача напоредо с њом; они иду шпроком алејом, с лева, која се спушта од шумице Сијенске Пијаце до виле Боргезе. Многобројни други свет шета туда, у близини, у долини, двоје и двоје, у групама; неки разговарају полако, други се шале и смеју, застајући на сваком кораку, да би боље могли ћаскати, смејати се и шалити; неки опет ћуте; а сутон, који .се поступно спушта, чини ту алеју суморнијом, премда свет непрестано њоме хода, разговора и смеје се. Ово двоје, Марпја Гваско и Ђани Прована, не разговарају. Она иде полако, као да је веома уморна; хаљина јој шушти за њом; мантнл јој се лепрша на хаљини, лепрша јој се лако, бело перје на шеширу, а угасита јој коса, која је високо очешљана и на челу испупчена, постаје све тамнија у колико сутон више наступа. — Ја нисам кадар да у вашем присуству будем духовит, дона Марија — рече Прована после неког времена. — Не трудите се ни најмање. Биће вам узалудно. — Али је ли истина, да вас мори смртна досада? — Чини ми се, да то знате — одговори она хладно, ра• сејано, као да су јој мисли отишле на другу страну.