Дело

« *¥ ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 131 .риј^а Гваско, Ђани Прована и Виторија Фиоре у друштву своје ■сестре Беатриче Фиоре. Жена Марка Фиоре била је цео дан ^а^абави; али, као и увек, збила се у неки далек угао, заједно са својом сестром; није прилазила к столу, за којим су седеле патронесе нити седала за сто да једе јагоде. II садаје бпла ту, на улазу у вилу Боргезе, са својом сестром, која је ступила напред да дозове кочијаша с колима дома Фиореовог; ту је била она, Виторија Фиоре, са својим малим затвореним и бледим лицем, оборенпх трепавица преко јасних и бистрих очију, с доњим делом лица зароњеног у перје белога јој боа. И наједанпут, она подиже своје очи, и оне се сусретоше с поносним и тужним, у истини поносним и тужним очима Марије Гваско. Поглед Виторије Фиоре севну неисказаном мржњом. Марија Гваско се насмеши, засмеја се, засмеја, а затим, окренувши се Ђану Провани, рече му: — Ах, у толико боље, у толпко боље! Та ми бар није опростила! — Сто је постављен, Ваша Екселенцијо — рече слуга са салонских врата, поклонивши се дона Ардуини Фиоре. Отмена дама спусти плетиво од црне вуне, доњу сукњу која је била намењена некој сиротици што се зими мрзне. Са своје столице упита она: — Је ли се вратио дон Марко? — Није, Екселенцијо, али је дошао његов момак ФранћескО с овим писмом за Вашу Екселенцију. II слуга приђе и предаде писмо на сребрном послужавнику. У полутами што се, у том забаченом салончићу, шири од сребрног штита који окружује лампу старинског стила, дона Ардуина Фиоре, узевши синовље писмо, диже очајнички очи к небу. Она је примнла много, много таквих писама у времену која су прошла и која, како је мислила, не би требало да се врате више с таквим својим навикама; и сада јој од неког времена Марко пред вече опет пише као и некада. Читала је: „Драга мама, опрости, извини, али неколпко пријатеља задржали су ме у клубу на вечери. Ако се вратим раније, доћи ћу да ти пољубим руку; а ако не, онда сутра. Благослови ме. — Марко.“ 9*