Дело

140 Д Е Л 0 — Ох, мила мајко! — протестовао је он гласом у коме је билс помало сете. — Како би било да ти јутрос очитам ту буквпцу? — уппта га она иријатним гласом. — Нисам заслужио, мама; нисам заслужио. — Марко, ти опет живиш сувише неуредним, сувише распусннм животом. — Вараш се. Мало је људи на свету којима је досадније но мени. — Куда идеш ти, када не долазиш на ручак и вечеру с нама, Марко. — Куда му драго, некуд где мп је мање досадно него у нашој кући, мила мајко. Није то због тебе, знај. Ти знаш да ја тебе обожавам... — Клониш се оне јадне Виторије, је ли? — И ти је називаш јадном Виторијом, мама? И ти је жалиш? А зашто не жалиш свога јадног сина Марка, онога кога си на свет донела? Зашто не кажеш, ј адни Марко? Зар не видиш да сам несрећан? Каква си ти то мајка? II те његове речи беху пуне сете и ироније, а лице тужно и узбуђено. Ах, сине мој, како ми је тешко што све то морам гледати, а не могу ништа помоћи! Јер сви ви немате право, и сви ви имате ираво, шта да се ради, Боже мој, шта да се ради? — Жали само свога сина; воли га још више но што га волиш; мази га као што си га мазила кад му је било три или пет година; потруди се да он заборати своју домаћу несрећу. — Али зашто си ти несрећан? Зашто је несрећпа Виторија? То је неки несиоразум којп је дошао због стотнне других неспоразума, је ли? Сетно омахну син главом и, не одговоривши ништа, запали другу цигарету. — Марко, зашто сн нрешао у своју момачку собу? II једним испитивачким погледом разгледа собу, у којој су унаоколо стојале велике и мале слике Марије Гваско, а пред иојединим сликама вазне свежег цвећа. — Ја снавам овде стога што то хоће Виторија — рече он -заједљиво се емејући. Виторија? — Дабогме! Данас из једног разлога, с^тра из другога;