Дело

142 Д Е Л 0 одбила? Знаш ли ти да је она одбијала све оно чиме сам јој хтео доказати да је волим? — Ох, Боже мој! — Тако је! Чим ја нисам могао према њој бити страсан, није хтела ни да чује за мене. Тиха драма, разумеш ли, брачна драма одиграла се међу нама; и ја сам непрестано гледао пред собом суморно лице које је било као студена стена; ја сам у свом наручју држао умртвљено тело, којем сам само улевао гнушање; и душу која је испуњена хладноћом, досадом, мржњом и нрезрењем. — Ох, Марко, она те је ипак обожавала и обожава те! — Можда, можда, али рђаво ме обожава! Па онда, веруј ми да је то обожавање испуњено себичношћу, самољубљем и љубомором... — Уар и љубомором? — Понајвпше! Ја то знам, знам ја то; Виторијину душу и Виторијино срце притискује сињи терет: мисао на Марију Гваско. То је сва њена љубав! То ]е увређени понос жене, која би била рада да победи жену о којој мисли да јој је противница; њена љубав је сушто самољубље, права себичност... — Ох, Марко, Марко! — Мајко, ја патим, нусти ме да ти се изјадам, да ти кажем све што ми је на срцу. Коме ћу казати, ако нећу теби? Ко ми је обесио о врат ту воштану лутку, то хладно створење, ту дволичну душу, душу од сампх замки и скривених кутова, то срце које је пуно жеља што се не могу испунити, пуно хладног гнева, тај створ што у себи нема ни честитости ни дражн? — Ох, Марко, сине мој! — Када си већ јутрос дошла овамо, мајко, онда ме мораш сасл^шати! Ја сам, напослетку, свој живот везао за њу; ја сам јој дао своје нме; и дао сам јој цео свој живот, јер су ми рекли да јој га дам, мајко! И видиш шта је она учинила! Поред осталога још је и неплодна! Немамо деце, нити ћемо их имати. Овај брак долази у ред оних неморалних и ненристојних бракова, у којима се састају две особе сунротних нарави, супротннх карактера, које постају непријатељи, те једно друго вређају п мрзе. Ја већ сматрам као поуздано, да ме Виторија презире... — Како си неправедан нрема њој, сине мој!