Дело

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 155. вредности оно што он није створио а не оно што је он створпо. Отуда: „више је памети у твоме телу, него у свој твојој муд^С£.1т“, — тако вели Заратустра човеку (стр. 47). Тело није творевина човекова, зато још нешто и вредп, или за то оно једино и вреди на човеку; — нека говоре „презритељи тела“ шта хоће! Презирући своје тело људи су презрели све, јер сем тела на њима не остаје ништа сем њпхове мудрости, која чак ни презрења није достојна. У чему су показали људи своју мудрост? У чему збиља? У поезији? Но гле најбоља поезија досада била је „мало похотљивости, и мало досаде“ (208). А творци поезије само су „мењачи и мешачи, полутани и нечистунци“ (Mittler und Mischer, Halb-und-Halbe uncl Unreinliche). У науци? Ho гле наука људска представља само „ситне мудролије" (203). Научници само „блену у мисли које су други смислили“ (203). У држави? Но гле „држава је најхладније од свих хладних чудовишта. Хладно и лаже“. (70). „Држава лаже на свима језицима Добра и Зла, и што год говори, лаже — и што год има, украла је.“ У вери? Но гле „умор“ је створио веру, — „бедан незналички умор (eine arme unwissende Miidigkeit) који већ впш& неће ни да хоће: он је створио све богове и све животе после смрти“ (41). Тако говораше Заратустра, и тако презираше људску мудрост. II још говораше Заратустра: „Надчовек је смисао земљин.“ Надчовек је онај ко ствара. Он ствара најпре самога себе, или управо он једино самога себе и ствара. Кроз разне фазе нролази он стварајући самога себе, кроз разне метаморфозе. Три главна преображаја извршила су се у духу његовом. Његов је дух најпре испитивао шта је тешко, и пустио је, да се товари на њега као на камилу. Кад је опробао снагу своју, он је викнуо једно „свето Не“ и збацио је са себе терет и, као лав, пошао да тражи слободе и господарства у пустињи. На трећем ступњу лав је постао дететом, које у невиности својој природној изговара једно „свето Да“ (31). Ово „Д а“ нарочитоје