Дело

П 0 Д 0 Л У Ј Е м 189» « • *¥ Пун усхита сева његов поглед смели, ✓ ' Он обара стене које пред њим леже; Набрекле му груди и образи врели Дивља радост хоће срце да прожеже. А кад густа, топла, крв кану из рана, Слатка нека језа прожма срце младо: Он задрхта, срећан што је тога дана У безбрижној игри природу савладо... Момчило Милошевић>

хО¥