Дело

PUVIS DE CHAVANNES Велико небо пуно топле тајне И жута пруга месеца врх Сене, Тужи крај воде плашљива и сјајна Вечити јецај покајна Мадлена. Светлости варош, што ]е слутња узе, Сања на реци. Врх заспала света Кроз ваздух струје пољупци и сузе И страх од силних Атилиних чета. Као кип нема са светињом гледа Жаневпјева Света. Поноћ тада Приђе јој руци, и с њена лица бледа Спокојство душа и утеха пада. —-f-