Дело

С А R R I Е R Е •Све је већ прошло, кб да није бидо Ничега никад. Само бол још оста И притпште нас ко судбине крило, Последња срећа и ваздух нам поста. И као небо пуно црних тица На нас се спусти дуга, мутна тама, Бол нам се расу по цртама лица И пољупце нам слбди на уснама. Ми приљубљени ћутећи стојимо, Срца нам стрепе, а душе су неме, II сви би хтели, сви да полетпмо — Тамно и тужно док одлази време. Божидар Пурић.