Дело

МРТВА СТРАЖА На нет стотина корачаја од турске карауле на самој 'TV нолској речицн, четник Веља Дугалић чувао је стражу на једној омањој, голој клисури. Била је ведра, летња ноћ, па како је^ту био центар планинског краја, ћарлијао је са свих страна око њега хладни, ноћни ветрић. А доле, тамо испод њега тек каткад чуо би се слаби шум, лаки нљусак или бућкање таласа мирне речице. Иначе као да нема нигде живе душе, нигде живог створа — тишипа... шуштање ветра... на опет тишина... Скоро читав нрошли дан он је прелазио преко пустих равница и пешчаних увалина, пењао се голим бреговима, газио речице и потоке и тек нред ноћ пао заједно са својом четом па Голешницу планину. Чак од Велеса непрестано су нх гопили аскери. „Ох, како бих слатко засиао! — пожеле он, протеже се два пута и стаде мислити о којечему смешном и интересантном само да одбије сан од себе. Али пе би прошло много времена и он би осетио, да сан и умор сложно и подмукло наваљују на њега, „Да се крећем, да што радпм или да бар стојим, лакше бн ми бнло — помисли он — али овако... И неколико валова оштрог, нланипског ваздуха брзо би га нреузели. Читав крај око њега почео бн се онда одједном ширити, расти и некако измпцатп испред њега. На хорнзонту звезде би јаче затнтрале и таласп мирне речице тпше н брже би зашумили, Ветар пнје више дувао него некако певао, свирао монотоно, усиављиво. А кад му се почеше очи склапати п глава нагињатп, он се сети да га то на стражи сан хоће да превари н тргне се читавим телом...