Дело

« ЈУТРА II ВЕЧЕРА 225 цаху све нови и нови редови. Моје се мисли задржаше на једном густом реду фигура, које као трава изникоше око мојих ^jSLO&tf и узрастоше до мојих очију. — Ми смо душе оне траве, која је некад на ово.ј ливади до сад расла. Тако ја разабрах говор овога најближег реда, који се тискаше око мене и представљаше ми се. Кад смо ми живеле у виду траве на овој ливади, ми смо имале здравији сан од тебе. Многе и многе генерације наше познају тебе, познајемо те све мп, које смо те гледале, кад си ти нас при светлости гледао и кад си нас у бесаним ноћима твојим стопама иза сна будио. Ти си нас жалио, кад си видео, како нас косе, газе, једу или сагоревају, чак и онда жалио си нас, кад си сам ти био принуђен, да ускораваш нашу ^смрт; жалио си нас гледајући како се ми, беспомоћни, предајемо у жртву свакоме, ко од нас жртву жели. Ти си знао, да смо ми твоје сестре, од једнога Оца, који је на небу, и од једне мајке, која је Земља; — и зато што си то знао, ти си нас жалио; и зато што си нас жалио, тебе је сан избегавао. Тебе мбри уска и досадна проповед људи о њиховом братству. Твоја душа узмућује се, кад чује продавце језика, где сваки дан вичу: сви су људи међу собом — браћа. Твоја душа зна да су сви људи и нама браћа, и нама, који у биљу живимо; — зато је души твојој досадна уска проповед о искључивом братству људи, и због те досаде избегава душа твоја продавце језика, — и сан твоју душу. У томе овај ред беше потиснут другим редом, који се као згусну око мене. — Ми смо душе оних животиња, којима ова ливада није била неиозната за време телесног живота. Тако се представљаше овај ред. Кад смо ми живеле у облику животиња, ми смо имале здравији сан од тебе, јер ми нисмо сазнавале наше братство ни с тобом кога смо се бојале, ни с биљем које смо равнодушно гризле, или из њега постепено животне сокове испијале. Ти си имао и имаш сазнање, да смо ми твоје сестре, твоје рођене сестре, од једнога Оца, који је на небу, и од једне мајке, која је Земља. А с тим сазнањем сан је непомирљив. Тебе мори уска и досадна проповед људи о искључивом братству њихову. Ти се стидиш, што људи нису још успели до сад да дођу до једног вишег сазнања. Ти се стидиш, што Дело, књ. 61. 15