Дело

226 Д Е Л 0 људи не знају, или боје се да знају, да смо им и ми браћа. А од свакога стида сан бега. Тад нагрну један већи ред, не мање густ него прва два, п моје мисли овако разумеше њихов говор: — Ми смо душе људи, који су под овом ливадом сахрањени, или који су некад по овој ливади ходили, или некад на њој били споменути. Кад смо ми живели на земљи, сан је био према нама расположенији него ли што је сад према теби. Од тебе сан бежи с тога, што си ти уселио у себе нешто што само нама мртвима припада, на име: сазнање о свеопштем братству свега што на земљи живи. Они који само братство људи проповедају, мисле да ће тиме довољно аргументисати своју другу проповед, основану на тој, — проповед о једнакости људи. Сви су људи браћа мећу собом, дакле: сви су људи једнаки међу собом — тако гласи њихова цела проповед. И ова проповед за живот ваш не вреди ништа, јер живот је природа основала на једном другом принципу, — на иринципу братства и неједнакости. Твоја проповед гласи, или не, — твоја проповед не гласи никако — но твоја мисао јесте, да све што живи на земљи сачињава једно братство, које произлази од истих родитеља. Кад би ти пошао за проповедницима људског братства, ти би могао рећи: људи, животиње и биље јесу браћа међу собом, дакле људи, жпвотиње и биље су једнаки међу собом. Но како ти живот са свнх страна довикује: нема у моме царству једнаке браће, ти п не можеш да идеш за оним проповедницима. И сан те избегава, јер сан је један подао створ, који не сме нигде да се осами. После овога ја опазих, како се ливада, на којој стојах, развуче с краја у крај земље и покри новим легионима душа ш)је избијаху из мрака као бели таласи из дубине морске. — Ах, како је огромно царство мртвих! — узвикнух ја с дивљењем. — Тако огромно, да је царство живих, које ћеш видети сутра на светлости, само један ннштаван део овога царства, рече глас једне душе, која као да сеђаше на моме рамену. — Ко си ти, душо, која ми тако говориш? — уиптах ја. — Ја сам једна од оних душа, чија тела почивају у иирамидама. — А ја сам једна од оних, чнја тела сачињавају полиневиска острва, — рече други пеко.