Дело

ЈУТРА II ВЕЧЕРА 227 А ја сам душа једне палме, — рече неко трећи. —уА ја душа једне брезе. ^— А ја душа Питагоре. — А ја душа Цезарева. II наста један шум, као шум опалог лишћа, које ветар само лагано по врху додирне. И кад наста тишина око мене, још се у даљини '^чујаше тај лаки шум; и до саме зоре он се није губпо. — Како се зове ваше царство? — упитах ја. — Ви га зовете царство мртвих или прошлост, а у нас оно се назива царство живих или садашњост. Ваше царство за нас је царство прошлости, јер ми смо били, што сте ви. Ви нас тражите за собом, а ми идемо пред вама. Ви шаљете на нас често анатему, често благослов, но и једно и друго не пада на нас, јер ви их бацате за се. Ваше царство и наше царство јесте једно царство, јединосушно и нераздељиво. Кад је зора наступила; мали мрави, кад је се на истоку отворнло једно црвено море опкољено полукругом таме, ја сам се враћао по тамној ливади са умореним мислима својим дома. На постељи ме је чекао сан, који кад ме угледа рече жалосно: — Ја те сву ноћ овде чекам и сад већ морам ићи. На ову подлу лаж у мене се згрчише боре на челу, и као да се умножише. Ја се поново огрнух својом кабаницом и дођох над ваш дом, другови моји, н чеках док вас сунце пробуди, да се с вама разговорим. 17. Проповед о гореКој купини. Заборавите умор ваш, мали мрави, и ходите да гледамо горећу купину, која над нашим главама пламти. Ходите да бројимо пламене језике, који из дубине неба као бајке искачу пред нашим очима. Један пламени језик везан је за други златним и брилијантским концима, а сви пламенови укупно пожар су једне купине, која ropim не сагорева. Ко зна од кад гори? Ко зна, зашто не сагорева? Ах, мали мрави, ја и ви то не знамо! Ја и ви смо само позвани, да се из далека, из далека, боси и гологлави, поклонимо тој пламено} купини, која пламеном дише, пламеном гледа и пламеном говори. 15*