Дело

300 Д Е л 0 народе, Ниче је пак називао стар.у Грчку „илеменитом Грчком“. Нпче — надчовек гадио се од свих творевииа људских, док се Ниче — човек опијао музиком. коју су људн створили. Овако он пнше „гусци“ Малвиди од Мајзенбурга: „Ах, како осећам сад потребу у музпцн! Како сажаљевам, што грофица Денхоф нпје овде! Да ли је икад који човек имао толику жеђ за музиком? — Мало је марио Заратустра, шта ће људи рећи о њему, шта ће и најбољи рећи о њему, шта ће та „прљава река“, која се зове човечанство, зашумети о њему, а Заратустрпн отац, Ниче, пише својој мајци — „гусци“ — овако: „у своје пошто ваоце ја убрајам најнзабраније прнроде, највисокопостављеније и најутпцајније људе у Петрограду, Парпзу, Штокхолму, Бечу, Њујорку. Ах, кад би ти знала, каквпм речима изјављују ми ове личности њихову приврженост, не изузимајући нн најшармантннје даме, чак ни једну Madame la Princesse Tenicheff!" Заратустра — надчовек није марио за везе с људима и за друштво људи, по је тражио самоћу и ,,die stillste Stunde“, Заратустра— човек, или Ниче, овако пише: „ове године дође (ми) још уз остало иједна врела глад (Heisshunger) за човечанским, то јест хуманнм односима“. Кад бн Заратустра Ничеов однекуд ожпвео као надчовек п — ако би био писмен, премда на писменоет надчовек не полаже нпшта — прочитао, не само коресподенцију но и све ситнице, све мале симпатије и антипатије свога оца, у књизи „Биографија Ф. Нпче-а“ од г-ђе Ферстер, он би тад узвнкнуо: „И Ниче је нешто was Uberwunden werden soll!“ Jep, гле, без мнлион ствари, којих се Заратустра одрекао, Ннче није могао живети! Заратустра је се одрекао и оца н мајке, н браће и сестара, и ношао за — самим собом. Ниче се није могао одрећн не само мајке и сестре, но ни госиођице Малвиде. ни госпође Баумгартен, ни некаквога Хајнриха Штајна, ни Нице, ни музпке, ни литературе, ни онширне кореснонденције, ни књижевничке сујете, ни болести, ни туге, ни — ах, без мало, ни ничега, изузев онога што је ubernienschlich. Ннче је имао ваљда све четпри врсте Беконових идола код себе: нарочито му нису оскудевалп idola theatri. Таквн идоли билп су му до неко доба жпвота Шопенхауер п Нагнер, такав ндол био му је до смртп Достојевски. А нико се мање од Достојевскога не може назвати надчовек, нити нко више свечовек. За то би Заратустра — син пре назвао својнм идолима theatri змију звечарку