Дело

303 КРИТИКА И ВИБЛИОГРАфМЈА « • *V т 4 је штит, челични, непробојни штит, који чини границу између надчовека и надкурјака. Незадовољство и туга могу приморати надчов^ка или да се убије или да сиђе у долину, да легне у 'брачну постељу, у мрску му брачну иостељу, те да би дошао 'До људи, — до мете својих громова, до моста својим ногама, и, најзад: до слушалаца. Без људи надчовек нема моћи. Он се помоћу људи пење ка моћи, и осећа се моћан онда, када је над људима. Онда када гледа на ниже, према људима, кад •сравњује себе са људима, он се осећа моћан; и то осећање моћи даје му хране души и задовољства животу. Но онда када под њим нема ничега до тврде ћутљиве земље, којајејош ћутљивија од змије и орла и Заратустре, онда се надчовек осећа немоћан и очајан, јер тад је привуђен да сравњује себе са већим од себе, са звездама, и да трпи од сазнања своје слабости и маленкости. Кад негира надчовек je страшан као див, кад афирмнра надчовек је смешан као пајац. У својим негацијама он је раскошан као какав калиф, у својим афирмацијама он је сиромашан као убожјак. Он има јупитерски гнев и лилипутску моћ стварања. Он је Громоносац, но он није Творац. Кад стоји над људима, он баца громове у људе; кад би стојао пак сам, без људи, тад би он морао гледати изнад себе и вапити de ргоfundis. Но коме вапити? Куда слати вапаје своје кад је земља тврда а небо (за њ) празно? Никуда; не слати их нпкуда, но гушити их у самоме себи, гушити њима самога себе. Ако је надчовек смисао земљин, онда земља постаје бесмислена у моменту, када достигне тај „смисао.“ И тако: ако је надчовек међу људима, он је човек а не надчовек; ако је над људима онда је он тек на пола пута да ностане надчовек; ако је без људи, онда је он можда надчовек, но — бесмислен. Сиромах Ниче! Он није био надчовек, он је био само проповедник надчовека. Ма колико дајујеова проповед Ничеова ексентрична, и ма колико да је и Ниче сам за такву сматрао, она изражава једну општечовечанску тежњу, на име: тежњу за једним вишим, идеалнијим светом, за једним вишим и идеалнијим поретком но што је овај постојећи. Не мора свет бити онакав какавје, — он може бити бољи и узвишенији; не мора човек бити вечито роб, и просјак милостиње, — он може бити слободан и богат господар. Кад се точак живота окрене, не М0РаЈУ увек избити на светлост сиромашни робови, но могу и