Дело

304 Д Е Л 0 треба једном да избију и господари, са господарском слободом и господарским моралом. Ко не жели да буде слободан, и ко не жели да буде господар? То желе сви, но у то не верују сви. За већину је то само један фантастичан сан, једна немогућност. Вера у идеал за већину увек означава веру у немогуће. Ова верајеувек тврда храна за масу. Ту храну могу да подносе само понеки, одабрани. Ту храну подносио је и Ниче. И он је имао веру у немогуће, т. ј. веру у идеал. Но како бити идеалист значи бити Hinterweltler, то је и Ннче био Hinterwel tler. Сваки идеал лежи изнад, или иза, овога света; и Ничеов идеал лежи „с оне стране", лажи за светом, или над светом, — то је свеједно, само не у свету, не у овом реалном свету. Његов идеал је, истина, по његовом веровању, остварљив у овоме, и то искључиво у овоме свету, но његов идеал није joiii остварен, за то је идеал, за то лежи с оне стране стварности, с оне стране постојећег света, у иотенцији, у идеји. Отудаје и Ниче Н i njt еr w е 111 е r. У овоме је свету ужасно загушљиво и тескобно: колико је само „многих — премногих", и колико је зноја на њима! Тескобно и загушљиво! Ко жели нространства и свежег зрака, тај се мора дићи изнад овога света, изнад овог учеианог обора, где дахће и нрежива и множи се стадо „многлх нремногих". Сувише блиско стоје људи један уз другог, сувнше се осећа задах њихов, задах њихова тела и њихове душе. Тамо високо, над људима, тамо је самоћа и слобода; тамо је девичанска, чиста, безмирисна нрирода, сасвим различна од ове наше бабињарске, ушикане природе. И тамо далеко, у другом времену, у „унуковини“, тамо he бити чистоте и свежине, за којом беспомоћна п прљава садашњост ваппје. То је мисао Ничеова, то је мисао једнога идеалиста. Духови, који су неномирљиви са ностојећим поретком ствари у свету, и који верују у један бољи и савршеппји норедак, јесу идеалисти. Ниче је идеалист, јер је у толикој мери непомирљив са постојећим иоретком стварн у свету, да се даље од њега у тој непомирљивости не може ићи;: Ниче је, даље, идеалист, јер је веровао у немогуће, и веровао је у могућност остварења немогућега. Ниче је веровао да човек може постати слободан госиодар, који he у слободи живети и но свом сонственом, господарском моралу се кретати. Бити слободан у друштву, то је немогуће. Друштво ,је засновано на ограничењу личне слободе, ua копце-