Дело

334 Д Б Л 0 Умреће Хелада у крвавом муку, с раздробљеннм белим боговима свим! Опази, Хеладо! Није све још касно. Дигни срце, стегни мач и светли луч; спомени имена јунака ти гласно, а мекушцу мудром грмни једном — муч! Р1 с Родосом, Спартом, јер и они воле слободу, навали и он мора паст! Не могу с врлпном мржње, лажи холе, против родољубља најамник је кљаст!“ Вељко Петровик.