Дело

424 Д Е Л 0 летп за садање односе; једипо наше медицинске велике школе задржале су негдашњу привлачну снагу. Тако се дакле прикупљају знања и појмови из најнапредннјих европских земаља. На тај начин добива удела у заиадној култури сељачка држава са својпм скроз демократским саставом. Са свих ових разлога, у Србијн још дуго неће моћи бити говора о неком јединственом гледишту у привреди; све је тамо још у доба иостајања. Ако дакле овде износим изјаве двојице људи од науке и иолптике — не улазећи за сада у критично посматрање — то ипак не зеачи, да су то одређени правци, око којих се групише нека школа или странка. Али та два назора ппак јасно показују кретање шеталице, која се може посматрати. На једној је страни веза. која се жели створити са Бугарском, што је већ нашло пзраза у наиред споменутом покушају царинске уније са том земљом, а на другој страни иривлачна страна Аустро Угарске која још увек ноказује своје дејство, уз пркос свему што се догодило. Једно је гравитпрање по својој суштини чисто политичко, друго нак природно, које тек треба да постане политичко. Коста Стојановпћ, професор београдског универзитета, који је за време царннског рата са Аустро-Угарском био министар народне привреде, објавпо је 1909 године један напис у коме је, између осталога, говорио о трговинско политичкој будућности Србије (Etat economique de la Serbie). Објављена за време конфликта са Аустро-Угарском, његова су излагањз прожмана горчином против монархије. У томе је напису сконцентрисано све, што је у српском срцу, у политичком п у ирпвредном погледу, тада било накуиило гнева нротив Аустро-Угарске. Ја ћу оставити на страну нишчева историјска излагања, његову скроз неправедну критику наше управе у Босни и Херцеговини и његову једнострану оцену карактера наше монархије, иа ћу изнети само оно, што се може сматрати као привредно-политнчко језгро његове расправе, а које је он нмао љубазности објасннти ми и усмено. Његовоме је напису сврха да убедн читаоце, да би замисао царинскога уједињења са Аустро-Угарском била кобна за привредни развитак Србије — ако ова хоће да остане Пијемонат српскога народа — н да је за јачање Србијино нотребна царннска унија са балканским државама, јер таква унија пскључнла би сваку опасност међусобног оштећења. Изгледа да је у Србији Коста Стојановић прави ноборник тих