Дело

УМЕТНОСТ РЕНЕСАНСЕ У ИТАЛИЈИ 17 горњих зуба. Нарочито деликатно изгледа јамица изнад горње усне, лепа набубрелост доње уснице и дражесан осмејак у левоме углу усана. Зуби не смеју бити одвећ сићушни и морају бити боје слонове кости. Брада мора бити заобљена. Јамица даје бради особиту драж. Врат мора бити бео и обао, пре сувише дугачак него сувише кратак. Котлац и јабучица морају бити само лако назначени, а не јако истакнути. Рамена морају бити широка. Ширина и пуноћа прсију представљају највиши захтев лепоте. Не сме се видети ниједна кост. Нога мора бити дуга, а стопало кратко, боје беле као алабастер. Рука мора бити пуначка, свежа и чврста; прсти дуги, нежни и на крајевима неприметно тањи, са ноктима чистим, мало повијеним и не одвећ дугим и четвороуглим. И за Фиренцуолу је телесна лепота само одсјај духовне лепоте. Његова је појава, свакако, веома оригинална. Овде онде наћи ће се код њега духовитих опазака и оштроумних проматрања. Макако да изгледа као један од најчуднијих типова свога времена, он ипак остаје наш најважнији извор за познавање идеала лепоте XVI века. Са откровењем човека ишло је руку под руку откровење п р и р о д е. Овоме откровењу беху такође припомогли велики људи из претходнога столећа. Никада није душа једнога хришћанина живела у интимнијој заједници са природом него што је то био случај са душом Франческа д’ Асизи. Цео живот његов сличан је једној дугачкој лирској песми. Његове песме усхићавају се природом. Легенде, којима је његов живот окићен, сликају најтешњу срођеност његову са природом. Он зове својом браћом и својим сестрама животиње у шуми и тице под небом. Он црве склања с пута, да их нога пролазника не би згазила и подсећа на речи Сиаситељеве, које једном приликом беше изрекао : „Ја сам црв, ја нисам човек“; он на зимској студени храни пчеле вином, да се на цичи не би укочиле. Какав леп цвет довео би га до усхићења. У лепоти његовој он угледа одсев онога, који беше произишао из корена Јесејева. Он се упушта у побожне разговоре са цвећем и сакупљеним тицама држи смерне проповеди. Ласте по крововима; цврчак, који би*слетео на његову руку, певају похвалну песму Богу. Све, што на свету живи, преузноси Творцу своју захвалну химну. Ни Дантеова „Божанствена комедија“ не би се могла замислити без овога религиознога и поетскога усхићења, које проДело. књ, 62.