Дело

Л А Ж И 417 се пред вратницама своје куће. Он слатко примети супротност измећу света из кога је долазио и света у који је улазио, па гурну тешко крило од врата и увуче се на прстима у своју собу. Зар та супротност није давала сав зачин фантазије његовој садашњој радости?... Затим, како је био у доба где се опоравл>ење од живчаног умора добива потпуном правилношћу у најпеуреднијим кретањима мисли и осећаја, тек што леже, већ заспа дубоким сном. Да ли је сањао о величанственим призорима, о пљескању у пространом салону, о профилу, нешто претерано разнеженом, Г-ђе Морен, није могао рећи, кад се пробудио у јутру, око десет часова. Један зрак сунчев улазио је кроз пукотину на затвореним капцима и спуштеним завесама. Ни један шум није долазио из уличице, па ни какав шум из унутрашњости стана, који би иоказао јутарњу журбу мале породице, доласке и одласке служавке, брзо спремање намештаја, припреме доручка. Младића изненади ова тишина. Он погледа на свој часовник да би знао колико је времена спавао ; и он поново осети онај осећај за који никад није отупио: осећај што га сестра воли оном врстом утанчаног идолопоклонства, које иде од великих догађаја у животу до најситнијих. У исто доба, сети се поново и изненадно синоћне забаве. На двадесет слика полетеше у његов мозак, па се помешаше све у фине црте, духовита уста и плаве очи Г-ђе Морен. Он је виде јасније него синоћ, баш у тренутку кад ју је остављао, али јасност ове слике и бескрајно уживање с којим се на њој задржа не разјаснише му још онај осећај који се рађао у њему. То је био утисак уметника и ништа више, — као да су се најумилније утворе жена обожованих за време његове младости, преко фраза романсијера и песника, биле оваплотиле под његовим очима. Лежећи лењо у својој млакој постељи, уживао је у чару овог спомена, као што је уживао у присном призору своје собе, своје куће, свог спокојног уточишта. Његови погледи су лутали сладострасно по свима предметима који су се могли видети у сумраку, лутали по његовом столу који су распремиле руке Емилијине; по његовим гравурама што су још више истицале тамни тон црвене хартије, којом су били обложени зидови; по корицама својих драгих књига, по камину, на чијем су мермеру стојале неколике фотографије у кожном оквиру. Ту је била слика његове мајке, — јадне мајке, која је умрла пре него што је могла присуствовати остварењу своје најватреније наде, она, некад Дело. књ. 62. 27