Дело

Л А Ж И 419 законе савести, чим је у питању срећа л^убл:>еног човека. Емилија. која је била кад се тиче ње саме, само простота и одрицање. гајила је за свога брата само жеље раскоши, само ташта славољубља, и, безазлено, она кликну, изражавајући мисао коју је Рене једва смео признати самом себи: Ах! .la сам знала врло добро да ћеш ти успети... Ове Офарелове могу говорити шта хоће, твоје место није у нашем бедном свету... Што треба вама, вама писцима, јесте цео тај украс, тај величанствени живот... Боже мој, што бих волела да се обогатиш !... И ти ћеш то бити... Ледна од тих великих дама заинтересоваће се и удаће се за тебе, и, чак у палати, ти ћеш остати мој брат који ме воли... Молим те! Били то било могуће да ти живиш увек овако ?... Да ли можеш да замислиш себе у неком малом стану на четвртом спрату, с децом која кмече, са женом чије су руке као у слушкиње, као што су моје,“ — и она показа своје прсте, где су се видели трагови од убода игле, „па потребе да се ради на сат, као кочијаш, да се заради која пара?... Овде ниси имао раскоши, заиста, али ја ти дајем угодности...“ „Добра и драга сестро!...“ рече Рене дирнут до суза дубином наклоности коју је откривао овај излив, и још више саучесништвом коју његове тајне жудње сретаху у овој наклоности. Ма да име Розалијино није никад било јасно споменуто међу њима и ма да Емилија никад није примила поверљивости свога брата, овај последњи знао је врло добро да је његова сестра погодила његову безазлену тајну. Он је знао да она, с њеним амбициозним намерама, не би никад одобрила овај брак. Али да ли би она говорила тако као што је то сад чинила, да је познала све поЈединости његова тајанственог романа? Да ли би му саветовала издајство ? .lep то је било издајство, и то од оних које притискивају највише срце рођено за племенитост: сентиментално издајство човека који мења љубав, и који предвиђа, који осећа већ противудар болова шго ће их извести његово неизбежно вероломство... Чим Емилија оде, и гако облачећи се, Ренеа занесоше мисли које му изазва последња реченица његове сестре и, за први пут, он имаде храбрости, да расмотри ираво свој положај. Сећао се баштице у улици Бање и вечери кад је метнуо први пољубац на зарумењени образ девојчин. Доиста, он није био никад њен љубавник, али ови пољупци, али ова потајна веридба? 1една истина му изађе пред очи без поговора: да 27*