Дело

Л А Ж И 421 љење? — на ово нежно поступање према жени коју he престати да воли. Одмах после ручка, он се упути дакле у правцу улице Бање, ударивши улицом Вожирар. Тако се био раније навикао идући својој пријатељици у ово доба. Дешавало му се да састави за њу, у глави, за време ове кратке шетње, једну или две строфе, у духу Хајнеа, које јој је говорио кад би остали сами. Одавно више није имао те моћи да корача тако у пуном сну, али ретко да га је кад толико зачудила простота овог париског кута. Све је ту откривало осредњи живот ситног грађанства, почевши од многих малих дућана до излога, истераних до половине тротоара, са сваковрсним јевтиним предметима. Иза прозора појединих гостионица биле су прилепљене мале објаве, писане руком, које су објављивале јеловнике, незамишљено просте. Судови, који су били на продају по базарима, узимали су на се као неки облик сиротиње. Ови знаци и двадесет других подсећали су младића на срачунате трошкове малих кеса, на живот који је везан за ову убиствену штедњу и који нема ужасну и привлачну романтику праве беде. Кад човек почиње да воли, налази на свима стварима које опкољавају љубљену особу разлоге да се разнежи, а кад престаје волети, ове исте ствари дају срцу разлоге да се затвори још више. Зашто Рене поче да се љути на Розалију због скучености коју је откривала ова свакодневна слика њеног краја? Зашто га призор улице Бање онерасположи против девојке као да је то њена лична кривица? Ова улица је имала изглед тако сиромашан и тако напуштен, са зидом манастирског врта који јује завршавао и низом њених старих кућа! Једна колица, претоварена сламом, закрчавала су је до половине: три коња, упрегнута у ужета, јели су, с губицом увученом у њушку, док је кочијаш довршавао свој ручак у једној гостионици с прозорима боје као у вина. Једна милосрдна сестра корачала је левим тротоаром ; велики кишобран испупчавао се под њеним пазухом, ветар је кретао крила њене беле повезаче, а крст њених бројаница ударао је по њеној хаљини од плавог сукна. Зашто Рене, пошто је пренео на Розалију све недопадање својих грађанских осећаја, пренесе нехотично на слику Г-ђе Морен осећај верског заноса који произведе у њему ово одело милосрдне сестре ? Падоше му на ум речи којим је његова елегантна сусетка отпочела говор с њим за столом, синоћ, о побожним делима, у којима учествује толико великих госпођа, фриволним по општем мишљењу. Тосе по трећи пут од јутрос појављивао пред њим лик ове жене, и свакн пут