Дело

422 Д Е Л 0 јаснији. Боже мој! Кад би његов анђео хранитељ хтео да је он сретне тако, у каквој удаљеној париској улици, кад иде у посету својим сиротанима ?... Место тога, он се упути у један ходник, на крају кога беше једно двориште, а у дну тог дворишта налазила се врата приземног спрата, у којем станују Офарелови. Гоњени примером Фреснових, они су такође остварили тајни сан сваке породице из ситног париског грађанског сталежа, и открили у овом усамљеном крају један стан с баштицом великом као џепна марама. „Ах! Господин Рене!.изненади се Розалија, која отвори сама врата кад младић зазвони. Офарелови су имали као служавку само једну жену из суседства, тетка Форо, на чији је рачун стара госпођа била пуна прича, па и она је одлазила у подне. Кад виде онога кога је волела, лице јадног детета, бледуњаво по обичају, зарумени се од задовољства, и она не могаде задржати усклик : „Како је лепо од вас што сте дошли да нам испричате одмах како је успела ваша драма!...“ Она уведе младића у трпезарију, коју је рђаво осветљавао један прозор окренут северу, и која чак није била загрејана. Госпођа Офарел, крајња тврдица, избегавала је у овој одаји, кад зимни дани нису били сувише хладни, трошак око дрва, за себе и ћерке, и замењивала ватру постављеним огртачима топлим папучама и наруквицама. „Видите,“ рече она Ренеу дајући му знак да седне, „ми бројимо рубље.“ По столу, доиста, беше прострто цело рубље од петнаест дана, почев од кошуља очевих, па до девојачких. Собна помрчина појачавала је плавкаст одсев памучног илатна. То је било бедно рубље скучене породице: било је чарапа чије су се пете јежиле од крпљења, распредених убруса, искрзаних манџетни које су показивале ткиво, — најзад цео интимни прибор. Девојка одмах осети да се то тешко може допасти песнику, јер му она не даде да узме столицу коју му је показивала Г-ђа Офарел рекавши: „Господин Ренеу ће боље бити у салону; овде је сувише мрачно...“ Пре него што је њена мајка могла одговорити, она је већ гурала посетиоца у оближњу одају, украшену тим свечаним именом салона, а која је, у ствари, служила нарочито као соба за рад Анжелици. Ова девојка, врло бистра и врло радна, повећавала је донекле приходе породичне мршавим производом неких