Дело

ЕЛЕМЕНТИ МАТЕМАТИЧКЕ ФЕНОМЕНОЛОГИЈЕ 427 вршенијим системима органским, где имамо манифестације везане са психом нашом, на мах уочити аналогије са обичвим физичким појавама. Ако нак учинимо два скретања: пређемо еа живот монера, бакцила или посматрамо кретање у социјалним срединама, онда су и аналогије јасне у доменима физичког и психичког света. Живот какве монере састоји се из промена. које су продукат утицаја средине, унутарњих и спољних сила, и организам се тај најнижи може сматрати, као форма која се одржава динамичким условима спољних и унутарњих сила. Рашћење организма, множење и извесна стационарност његових форм и по све је идентична, не само аналога, са фазама, кроз које пролазе облици тела физичких услед утицаја спољних и унутарњих снла молекуларних. Деобом постају организми слични оном организму основном који се дели и даље се нродужује пренашање ових особина на крајње делове као носиоце живота. Немогућност, да сеуделовима јаве нове особине каквих нема у ochobhoj ћелији, особина је механизама и механичких сила, које се стављаЈУ У акцију при процесима и појавама живота. Пренашање особина на делове: опне, нуклеуса и протоилизме са свима тенденцијама, које су се налазиле у првобитној ћелији, из које деобом нове постају, звачи, да и овде владају физички закони, но општем начелу: да исти узроци стварају увек и свуда у сличним околностима исте последице. Обичне физичке иојаве: кретање система космичких, постапак разних тела по облицима, масама и путањама, једна је категорија у фазамаживота васионског и разликује се по градацијама од појава физичких, које се збивају у свету анорганском н органском, где се носла има са компликованијим и квантитативно вишим системима. Ако са организама уницелуларних пређемо на оргадизме мултицелуларне, онда се манифестације многе, како физичкихтако и психичких појава, дају разумети сарадњом улога разних органа, склопљених их разних ћелија; и до јасних представа се о свему може доћи, водећп рачунао компликованости|системској код разних средина физичких или психичких. Суштина. живота, сведена за функције физиолошкеразне, којесе своде на процесе: асимилације, дистрибуције секреције и друго, нијеништау ствари, до физичка размена између околине и унутарњих средина из којих се организам састоји. Брзина ових разних радњи зависи од степена сложености система разнпх и њихових средина, од склопа организама као механизама. Појаве психичке, схваћене као надчулне, епифено-