Дело

426 Д Е Л 0 цале и упућивале посматраче на свађање свих разноликости на заЈедничке опште принципе механике. По свршеном послу, по налажењу разлога и оправдања примене опште механике, немкновно математика долази, као најсигурнији метод за експликовање, генералисање, упрошћавање, при третирању пробаема из велике области тумачења појава.ДМатематички пзрази, ако се за часак апстрахују специјалне вредности оних елемената, који улазе у састав тих израза, и који се морају узети у обзир кад се тумаче њихови односи у одређеној области појава|или процеса — имају своју индивидуалност и тппа су суштине механистичке, механизама, у којима се главне особине појава и промена резимирају. Нз последњег разлога је оправдан и назив математичке феноменологије, јер се на математичке изразе, као на јединке независне од посматране појаве или области појава, гледа као на апарат, којим се, после незнатних измена у значају елемената који чине израз, може лако истом формулом да пређе са једне групе појава на другу, и то често и на такве групе, које у први мах могу, по све диспаратне и каузално невезане, да изгледају. Како пак сви изрази, све форме математичке о којима је реч, како у овој књизи, тако и свуда где се аналогијама доводе у везу разне појаве, постају применом механике за каузална тумачења, то све формуле имплицитно садрже у себи механистичко тумачење, које је само на свој начин, нарочитим символима изражено. Свака формула прочитана и речима исказана садожи опис механичких теорема, принципа и истина у прнмени њиховој код појава и промена њиховнх. Да се механика може унети у појаве живота, не треба њене принципе буквално примењивати и не треба их сматрати за апсолутне истине, као што већином лајици на то гледају. Апсолутних истина нема, јер нема етапе за контролисање истина у погледу њихове апсолутности. Једнаје само истина: да су сва сазнања релативна (А. Comte) и то је права етапа за експликације све могуће. Овде исцрпно не улазим у иримену механике ни појави виталпе, већ само излажем основе по којима се можемеханистичкп и на те ствари да гледа. D Код појава живота, у индивидуалним или колективнпм центрима, философи и неки социолози не налазе идентичности и аналогије са појавама механичким. Тешко је, доиста, у најса-