Дело

ЕЛЕМЕНТИ МАТЕМАТИЧКЕ ФЕНОМЕНОЛОГИЈЕ 425 законе о рашћењу популацпје и т. д. Примена математичких метода је у последње време значајна за многе техннчке гране, а од интереса су прнмене њене у исихологијп, логицн формално.ј, хемијп, физиологији н другим областима социјалних наука, нарочнто у економији. Поменута горња примена математпке тиче се одомаћивања математичких метода и она нема онога значаја, који добија покушајима последњнх деценија, да се математика, преко примене механнчких (физичких) принципа, увуче као метод за тумачење појава. Свезати узроке са последицама преко принципа механичкнх, значп датп аналогијама, које су за сваког јасне у низу најдисиаратнијпх појава, реалну базу нову за гледање на нојаве привндно механичке — моралне. Примена принцппа виртуелних радова, општег иринцппа механичког, на појаве економске, не само да је одмах омогућила прпмену метода математичких у економији, већ јој је дала генералност и могућност да се сматра као огранак спецпјални опште механике. Слична нрпмена принцица механпчкпх: консервације енергије, најмање акције и других, даје и општост и елеганцнју теоријама социологије, етике, економије и свих одељака наука, које се баве тумачењем појава. Немогућност директног мерења карактеристпчних елемената, који појаве детерминирају, упутила је социологе, психологе, физиологе и друге на графичке методе, који доводи до слика из којих се јасно впде не само квалитатпвне већ п квантитивне мене елемената (параметара), којпма се појави одређују. Ритам, периоднчност, асимптотност, унпформност, интермитентност и ваздан друге особине мена у појава и процеса, за које се многи примери наводе у делу г. Петровића, дају се графички оцртати и за појаве моралне. Исгина, за сада је ово оцртавање преко кураба, ко.је се добнјају из елемената статистичких, нема аутоматских апарата за шпрење социјалних енергетичких количпна, али и графичка иредстава квалитативних и квантитативних појединости у појава разиих доказ је, да за те појаве вреде општи закони механике. Књига, о којој је овде реч, говори о могућности примене математике преко примене закона механике и баш из ових разлога би се могла назвати наука о механичким аналогијама. Аналогпје су биле иовод груписању и категорисању појава, о тражењу заједничког међу групама привидне диспаратности ; а међу аналогијама су се најважније особине механичке иојаве истп-