Дело

ЕЛЕМЕНТИ МАТЕМАТИЧКЕ ФЕНОМЕНОЛОГИЈЕ од Др. М. Петровића СВРШЕТАК 3 А К Љ У Ч А К I Математика је прве иричене нашла угеометрији, у науци, где се има посла са количинама које се директно могу мерити, као што су: дужине, површине и запремине. Може се рећи, да је се математика, као апстрактна наука, наука одвојених принципа и метода, развила из геометрије, коју је емиерија дала, — практично мерење земље; и из астрономије, науке опсервиције положаја и промена међу космичким телима. Није лако било применити математику на појаве моралне, из простог разлога, што су објекти промена и проучавање директно немерљпве количине и лако не сводљиве на елементе, који се измерити и прорачунати дају. Паскал, Бернуиљи и други су још пре неколико векова у основима рачуна вероватноће сагледали могућности за примену математике на појаве социјалне — у опште моралне. Домен појава, које су изгледале по све произвољне и неподложне утицају узрока по сталним законима, постао је поприште метода математике од часа, кад се из великог броја посматрања, по све привидно произвољних промена, нашло, да и ту владају законитости као и за појаве механичке. Рађање, морталитет, периодичност, криза економских, финансијских и друго, што се изазива позитивно узроцима моралне природе, правилношћу јављања, све посматрано у већем обиму просторном и временом, дало је практичарима позитивне резултате за многе установе: осигуравајућа друштва, статистичко-економске