Дело

КЛЕМЕНТИ МАТЕМАТИЧКЕ ФКНОМЕНОЛОГИЈЕ 431 ције. Ово је скроз механпстнчкп и по све оправдано гледиште и по све у складу са теоријама Ламарка и Дарвина. Бежање •од механистичности у домене финализма ма каквог, утилитрног или супранатуралног, непотребно је, јер привидност константности сиетема, по све је јасна и са гледишта чисто физичког и механичког. Мисао се (интелигенцијп) и по Квинтону не узима за циљ већ за моћ, средство да се у борби са променама помогне организмима у чувању форама и стационарности процеса. За морал и социологију су онда по све јасни биолошки мотиви, који се могу довести, као што смо горе показали, у везу са механиком, доводећи дужности људске у везу са чувањем стања затечених и са еволуцијом у правцу паралелних промена у спољној околини човековој и социјалној. Савлађивања све већих напора, идући из тропских у поларне крајеве, праћено је вишим фазама у култури људској, аналого променама међу елементима биолошких јединица код вишпх типова и сиеција. III Кад се, са индивидуалних, органских центара пређе на скупове, сложене из тих јединака: на друштво, државу, народ, расе и у тим дискретним срединама, у мањим размацима времена и простора не можемо сагледати јаче контакте међу елементпма из којих се социјални системи састоје. Еволуција показује само градиције и ступњеве у разних система али потврђује, да се, ма где била појава социјална, везује увек за појаве идентичне. Ма какво друштво било, показује тенденције сличне у погледу одржања своје егзистенције, задивољења психичких ц физичких разних потреба. Вера, траднције, појезија, редови грађански, културне разне установе, освајања и друго налазимо и у свих народа и у свим временима. Може бити само разлике на пр. у брзини саобраћаја данас и пре неколико стотина и хиљада година, али не може бити говора, да је било тенденција у друштава, кад извесни нпво иостигну у развићу, за неоштење са другим срединама социјалним. Ове особине, да се исте појаве налазе у друштвима сличних фаза, говоре у нрилог нашег механистнчког тумачења развоја појава и процеса социјалних. Ради проучавања и тумачења појава социјалних, доводећи их у везу са нојавима фнзичким, ваља наћн карактеристичке количине које се природом својом пмиозирају методу механике. Такве су количине : рад, енергија, капитал и друге њима сличне