Дело

ПЕСМЕ СТАНИСЛАВА ВИНАВЕРА 445. Винавер је песник који избегава обично и предвиИено како у гесту, ритму, слику и речима, тако и у мотивима и сликама. Он воли да нас изненади, и то је лепо; али греши кад се, често, не задовољава нашим изненађењем и хоће да нас запрепасти. Он је „ловац интересантног'1 и необичног, поред тога што се, као и све симболисте, склања под сенку сна и апстракције, који понекад иду до халуцинација. Његови симболи у „Сумраковим флаутама" су једна рафинирана уметност пуна оригиналности и духа. Природа је приредила бал. Музику воде славуји уз звуке „виолина чије су жице мириси јасмина," руже на пурпурним флаутама певају своје чежње, хор црних чела „арпецира меко дуж виолончела,“ на добошу су мрки бумбари, а шеф оркестра је палица плавог зефира. Гости у тоалети и по етикети долазе и приступају — једно „бледо Време обучено у хризантеме," затим „Часи који долазе у маси“, једна анемична Чежња, и један Бол, у каруцама „што пужеви вуку, клања се пуку и дигнув отмену руку, скида цилиндер“ и т. д. То је најраскошнији луксуз и богатство у уметности, који би неки назвали може-бити декаденством, али који би задовољио и њену највећу елиту и типове већ блазиране њоме. И „Finale“ и „Приче једног свитца на каменом зиду“ су потпуно у мистичности једног Метерлинка. Ту је и „Плаво Село“, „Дух духова“, „Мађијски прстен“, „Плави дух“ из „пред-пред доба“, и т. д. У њима има и нацрта и боја и пластичности, ако се и тако може рећи, јер је Винавер, кад треба, врло добар сликар. Његова „Прича“, на пример, даје једну модернистичку и симболистичну преставу изсањаног „Плавог Села“ са његовим језерима, паунима који болећиво моле и бокором тубероза „свенулим од ваја“, и то у једном нарочитом, ефектном моменту А судац се диже мрк, сав у црвено, И прошапта мрачно задрхташе: — „Смрт.“ Али Винавер увек иде до. краја и из симболизма прелази у халуцинације. Ми примамо све правце у уметности под условом да буду уметности и да имају извесне леноте, смисла и осећања. Ако је обична поезија песнички занос, надахнуће, онда су халуцинације у поезији песничка болест, грозница и ненор.малност. У њима Винавер потсећа на Момбера, једног од млађих и луђих немачких песника, који цео свет виде кроз халуцинације и који наставлзају и развијају Бодлара до крајности. У онште, овај потенцирани бодлеризам, психичка и физичка перверзност и неоде-