Дело

ПЕСМЕ СТАНИСЛАВА ВИНАВЕРА 447 а књижевна критика напротив толико богата, да по готову засењује све остапо и врло често крије отсуство идеја и садржине. Винавер је пун духа, који се мапифеетује кроз речи, ритме, замисли, слике, симболе, обрте реченица, подражавањима, тражењима, финесама и новачењима свих врста, најзад целом „Мјећом.“ Оп је успео да нам да преокрета и духовитости и да нам каже пуно ствари, за које смо ми мислили да је способан само француски језик. Ствари као „Природа“, „Химна“, „Будала“ и „Песнички списи Трајка Ћирића“, који изазивају грохотни смеј, одличне су, за нас нове, и апсолутно немају такм*аца у нашој књижевности. Рећи на основу свега реченог што год дефинитивније о Винаверу и правити закључке за будућност, немогуће је. Он је врло млад, сав у полету и развоју, тек се налази пред стварањем у већем стилу, а пун је изненађења и нема сумње да ће се десет пута порећи и одрећи самог себе, пре него што и први петли запевају. Стога ћемо се ми задржати само на утиску, који ова књига стихова даје. „Мјећа“ је плод културе и писана је за културне људе. ББен је писац један таленат за књижевност, један новатор за српску књижевност и уопште, један интелигентан и уметнички образован Европљанин. Ми сви носимо, као бисерна зрна, своје таленте и интелигенције на Запад, у велику радионицу културе, да се тамо израде, добију сјај и своју праву вредност. „Мјећа“ нам показује нешто у томе погледу већ мање-више израђено; она је срећна мешавина талента, културе, интелигенције и духовитости. У њој има много утицаја великих учитеља и великих уметности; она је производ једног књижевног дара, који се под њима развија. Њен писац има аристократски укус и осећања високог ноштовања за уметност („Notturno“), али она у исто време код њега и одмара душу, разоноди је и забавља. У томе се он и разликује од многих модерниста, који, добри и одлични уметници, греше што често дочекују надахнуће у конвенционалном песничком ставу и навлаче беле рукавице, кад желе да буду отмени. Винавер, ма да се прави интересантним и ма да је често сав у позама и извештачености, има увек сувише духа, да би био конвенционалан. Он је у својој симболистичкој и музичкој уметности, говоримо још увек само о његовим успелим стварима, много природнији и простији ма да ће то многима изгледати баш сасвим обратно, јер му извештаченост, кад је има, иде од руке и лепо му стоји, тако да и она код њега изгледа природном. Винавер је уметник разрађеног