Дело

Књига 63. СвЕСКА 1. ДЕЛО А П Р П Л 1912 Г О Д И Н Е ХРОМИ ИДЕАЛИ НАСТАВАК ГЛАВА ДЕСЕТА. С Н О В И. Кад изби на Теразије, Секулић застаде неодлучно. Било му је још рано за вечеру. Погледа око себе неодређено. Затим се несвесно упути ка Калимегдану, камо иду, у овим тренутцима, сви који немају своје куће. Света је било доста у главној улици и пред кафанама. Лзуди су гласно разговарали. Најчешће се помињале речи о новцу, динари, па онда псовке, које су српском језику тако фамилијарне да им онај што их изговара готово не схваћа прави смисао. Још се није знало ништа о скандалу у двору. Оно неколико реакционарних листова, који су у то доба излазили по одобрењу полиције, донели су и те вечери само своје уобичајене вести о укопним друштвима, критике против трамвајског друштва и провидне рекламе каквог вештијег чиновника или трговца. По уском тротоару Кнез-Михајлове улице гушила се маса шетача. Ретко где да се знало реда, да човек иде за човеком, пар за паром, већ су се појединци заустављавали, измењивали руковања, питали се за здравље, свршавали своје ситне послове. Други су пак истрчавали, окретали и гурали се. У тој гомили од хиљаду две људи, који су притисли улицу, нису се видела троја кола, па и кад би се видела, то су биле таљигашке тарнице, а само по изузетку какав фијакер. У једном тренутку, велик сив облак, налик на краву, пређе преко града. После, сунце поново просија. По калдрми се про1 *