Дело

4 Д Е Л О стреше крупне сенке од кућа, као каква страшила. Ваздух је био врућ и тежак. По довратцима великих трговачких радња белила се прашина. Један пас без господара јурио је средином улице, исплазивши језик. Чедомир је ишао брзо, не знајући ни сам због чега, као тај пас. Свет му је сметао, те сиђе с тротоара. Око срца му је било весело, топло, па и жалосно. Мило му је било што је реакција ладала, слобода објављивала. што је настајала нека промена најзад. А жалосно, што је, можда несвесно, осећао да је он сувише мали — један бедан студент без породице — да би могао припомоћи тој промени. И још нешто. Младићу није било добро. Ваљада, бура која се спремала у природи, уносила му је грозницу у крв. Руке су му гореле. Ватра му ломила цело тело. Кад би га неко ма и очешао, заболело би га дубоко, до срца. Близу Калимегдана сретоше га они ужичани и црногорци. Они су ишли у групи, грајали и препирали се о неком великом питању. Зауставише Секулића да он пресуди и позваше га код Пеливана, бозације чувеног у то доба у студентским круговима. Али младић одби позивћутке, махнувши руком, и уђе у парк. Ту је било света још више. Ћушкали су га са свију страна. Никоме није импоновао његов умашћен шешир са анархистичким ободом, замишљен изглед на чворнатом му лицу ни извештао иберциг, загрнут левом руком уз бедра. Чедомир једва дочека да се склони у крај, где је почињала једна споредна стаза. Начини још неколико корака, па угледа једну клупу, празну и усамљену. Он се спусти уморно. По стази је било мирно и топло. Нека црвена буба трудила се да се успење уз један камичак. Стаде посматрати ову бубу и мислити... ко зна на кога! На државни удар. .. на^рофесора, коме у том тренутку скидају букагије с ногу и нуде за министра... на професорову ћерку, око које ће се већ од сутра отимати удварачи, без обзира на сакату ногу... на своју љубав: здраву, одраслу паланчанку, чије срце, можда једино на свету, куца у овом тренутку за њега... на своје књиге, убеђења, на себе самог... Ко ће рећи икад гомилу осећаја, мисли, слика, успомена, које се прегоне у нама у извесним часовима усамљености. Куд нађе ову жену: плебејку, старију од себе, удовицу неког инжињера — рече Секулић у себи изненадно, циљајући