Дело

ХРОМИ ИДЕАЛИ 9 материја, спречава њихов лет. Тако су и жене које примами сунце слободе. Оне му полете, без размишљања, али хиљаде невидљивих препрека спречава њихов лет и оне he остати маторе девојке, умрети као те муве ако им не отвориш прозор. Зарија затим пређе на илузију слободе, оде у метафизику и изгуби се у апсурдности даљих дедукција. Он је био човек своје врсте овог доба на Великој Школи. Док су његови другови били in spe државници, научари, песници, он је себе посветио за философа. Ја узимам живот са његове философске стране — говорио је он често. Свој позив је схватао на старински начин. За њега философски системи нису имали никакве вредиости. Није много веровао у књиге. Нарочито је презирао немачке философе. Њихова се наука састоји у давању необичног смисла обичним речима и излагању врло разумљивих ствари на неразумљив начин — тврдио је Зарија. Он је хтео да буде мудрац једном речи. Своје мисли налазио је шетајући по варошкој околини коју је називао природом са велико П. Потврђења својим закључцима налазио је у обичним разговорима у друштву, песмама омиљених песника, у чланцима дневне штампе. — То је божанска искра инстинкта, која је човеку остала из природног стања — објашњавао је он разлог откуда су дошла зрнца философије на та непосвећена места, смешећи се безазлено, као дете. Није волео ситничарења. Радио је само на крупно, те је био од оних људи који су одређени да све препате, јер гледајући главну ствар, они превиђају споредну; не могу ништа да избегну; све им се дешава. — Дрвени философ! — смеје им се свет. Стога је Зарија изгубио право школовања у гимназији, иако су је много глупљи свршили. На Великој Школи, где је био ванредан слушалац, сматран је за смешног, иако их је било много луђих. Стога ни у државној служби није нашао места, иако су тамо постављани људи с мање школе од њега, Поред своје философије могао је умрети од глади, да није имао фамилије у неком шумадијском селу, где се хранио унапред за време које ће провестн у Београду.