Дело

ХРОМИ ИДЕАЛИ 11 тек доцнијих тренутака, кад су били далеко одмакли од универзитета и кад му је Вишња говорила: — Муке сам видела док су моји пристали да се вратим у Београд. Тата још којекако. Али мајка!... Ударила у плач, па запомаже по кући Али ја нисам попуштала. Запретила сам им да ћу их оставити, да ћу се одрећи. Јест... „Одрећи ћу вас се... преко новина“, говорила сам им. „Јавно, да цео свет види какве имам родитеље“. Цео дан су провели у шетњи. Пред вече, кад је сунце нагињало западу, девојка зажеле да види залазак на Сави. — Ужелела сам се Београда, бога ми — рече она при том весело и махну руком кроз ваздух. Узеше топчидерски трамвај. Код једне механе, већ ван вароши, сиђоше са кола и упутише се обоје полако друмом пешке. После неколико минута, нађоше се пред Адом Циганлијом, на оном истом месту на којем је Секулић први пут пољубио своју драгану. У врх пута налазила се још клупа, на којој су седели. Пролетос је била зелена, а сад се белила од прашине. Млади студент обриса марамом седиште и позва своју другарицу. Она седе весело тако да је обе стопале одскочише од земље. Како је овде лепо! — рече она лагано, као за себе. Јесење сунце завијало је својим бакром тиху воду, зарђале шуме и један пароброд насред реке. Дим од лађе развијао се> под небом сивим и бистрим, на све стране овог широког пејзажа. Цела обала се огледала у води тако јасно да је човек мешао стварност са илузијом. Нигде нисам видела оволику потпуност у огледању на води — проговори девојка, — Погледај десно... тамо испод чамца, види се чак једна тичица. Доиста, Чедомир угледа сенку једне врбе и у њој сенку тице, која је стајала на гранчици и њихала се. Још цео један свет њихао се под водом и са оним, над њом, стварао чаробно савршенство. Чедомир Секулић је жудио за животом, за животом потпуним, целом снагом свога бића. Он је хтео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у њега. Пуста жеља ! Јер само гледајући у прошлост, ми можемо знати шта је вредео наш живот. Он је већ толико очекивао ову девојку, да јој каже колико је воли, да јој открије, поред царства разума, царство осећаја.