Дело

12 Д Е Л О Он је успео да се она врати у Београд. Али, ево већ неколико часова како су једно с другим, а он не успева да јој каже једне речи блиске срцу. Ћутали су. Ваздух око њих трептао је позлаћен косим сунчевим зрацима. Чедомир узе за руку своју другарицу. Брзо се трже. Њена рука била је хладна као мртва. Он је поново прихвати и принесе је к срцу с новом жељом у души да сам младић поцрвене. Тело и душа су тако уједињени и помешани у нама да упркос свим лепим мислима и дужним •обзирима, онај који воли једну жену и осећа је присутну и живу, пада у грозницу пожуде. Не... не, Чедомире! — рече Вишња, и истрже руку. Па и доцније, она је избегавала ова миловања, као да је осећала да се цела љубав не састоји од пољубаца. Она је ту •остала непоколебљива. Ништа није било кадро изменити дубоки осећај морала који јој је несвесно учила старинска кућа њеног оца. Прочитане књиге и живот у престоници допуштали су јој можда покоју симпатију, пријатељство према младићу, љубав речи и уздисаја, али даље... права љубав била је за њу забрањена. Као сви људи здрави и природни, она се бојала свега што је анормално, болесно, мистериозно. Праву љубав видела је само у браку. Управо, она за њу није постојала, већ брак, муж. Томе је требало очувати, жртвовати све, живети тако да нико, сем њеног мужа неће моћи рећи: Она је била моја драгана. Ја сам је грлио. Стога она није очекивала од Чедомира пољупце и миловања, већ изјаву, ону мало старинску изјаву којом се проси девојчина рука. Она је очекивала да је он назове својом вереницом, да јој обећања за цео живот, свечано пред родитељима и олтаром, па да му преда целу себе, сву раскошну младост која је бујала у њеним грудима и сваког тренутка истеравала јој румену стид на образе. Иначе, у свему другом, она се мењала ка идеалу који јој је Чедомир улио, идеалу еманциповане жене: она се мешала у друштво младих људи и девојака, подражавала мушкарцима, презирала моду, претресала питања из науке и живота, читала судску медецину, јела улицом кифле и переце, корачала крупно; сукње су летеле око ње као мантија у попа.