Дело

ХРОМИ ИДЕАЛИ 1$ Вишња се добро осећала на Великој Школи. Академска слобода јој је пријала. Могла је уредити свој живот по својој вољи, излазити куд хоће, вратити се кад хоће. Није се више морала бојати својих наставница. Није морала трчати на час да не задоцни. Па и ти часови! Није их било више од два три преко дана. За њих се није морало спремати. Није било оцена ни прозивања. Већ седне се у клупу, професор говори; ако ко хоће да бележи, бележи се; ако неће, онда то толико. Капетан-Мишино Зданије, где се налазила Велика Школа, имало је нечег пријатељског, свога. Она је била као општа ђачка кућа, непобедан бедем, који је пркосио свакој реакцији. Полиција није смела ући у њу. За ђаке је пак била отворена у свако доба. Могло се у њу склонити од жандармске потере, испред кише или кад човек не зна куда ће. Увек би се ту нашло друштво, другова и другарица; водили се занимљиви разговори о паметним стварима. Није се правила разлика по старешинству по годинама ни породици. Сви су били студенти, равни један другом. Чича с погачицама је поздрављао стално учтиво, имао увек при себи палидрваца за паљење цигара и давао погачице на кредит. Могло се ићи из ходника у ходник, из слушаоннце у слушаоницу, с предавања на предавање. Нико вас није питао: шта ћете ту и кога тражите ? Слобода, драга, мила слобода, пун идеал тог појма, тако присног свима нама навикнутим на распуштеност словенском природом и јужним сунцем, савршена слобода, ускраћивана дугим ропством под Турцима, испуњавала је овај посвећени кут Београда и била његов најбољи украс. Ипак, било је ствари које су понеки пут помрачавале ову лепоту новој студенткињи. Чинило јој се по каткад да је не примају са оном збиљом са којом је ступила. Студенти су се шегачиди, често са најсветијим стварима. Поред све равноправности, она је осећала да ипак није једнака. Није имала гимназиске матуре, те није могла бити редовни слушалац. Професори су се обраћали мушкарцима. Нико јој није знао тачно рећи њена права кад сврши школу. Будућност јој изгледала неизвесна, тамна, под знаком питања. Те ствари су је још више гурнуле у социјалистичке идеје, у борбу против формалистичког друштва, где диплома замењује талент, где парче хартије вреди више него цела глава. Те с\ је