Дело

ХРОМИ ИДЕАЛИ 15 прикуцане уз прозоре што су се отварали на улицу, и хладан са осуства присних ситница, домаћих успомена и дрангулија. Вешт посматрач би по овом салону оценио жену која га је наместила, јер по начину на који је распоређен намештај, по избору боја, по сликама на дуваровима једне куће види се често начин живота оних који ту станују. Бар у овом случају, салон је одговарао у свему госпођи Матовићки, која је имала круто држање, набељене образе и офарбану косу. Кад би је човек видео првипут, помислио би да је горда и надута. Али требало је мало да је позна, па би признао брзо да је она добра и лака, практична и ћуркаста чиновничка жена са нешто урођеног византинизма. Треба повисити плату том младићу што поучава Младена — рече једног дана господин Матовић својој жени. Живот је скуп, а човек се баш труди ваљано. И ја сам то нешто мислила — одговори Матовићка. Друго је сад, а друго је било под проклетом реакцијом. Па сам мислила да ти кажем нек долази код нас на храну. Њему ће се познати... А нама, куд једемо сви, биће и за њега... Можемо му дати и једну собу у авлији — додаде госпођа после неколико тренутака. — Празна је... држим само неколико венаца лука. А како ћеш за постељне ствари ? — упита Матовић. — Има старог мебла колико хоћеш. Шта ће да ми труне на тавану! Тако би и урађено. Чедомар се у почетку женирао, осећао се као на терету, као на сметњи. После се навикао. У стану је имао све што треба једном скромном младићу. Матовић је био пажљив човек; третирао је младића као себи равна. Понекад се с њим разговарао дуго, озбиљно, о крупним питањима из политике, о народу, задатцима Србије као државе и рационалном ђубрењу земљишта, о чему је писао једно дело с научним претензијама. Осећао је да стари, није волео да му се противуречи и давао је честе савете. Узмите се на ум — рекао му је једном. — Ви више нисте дете. Кроз неколико месеца свршићете школу и постати јаван радник. Стало вас је скупо док сте дотле дошли. Али још све муке нисте претурили. Тек стоје пред вама оне које су најтеже.. — Пазите се. Ми прелазимо чудна времена — рекао му је другом приликом, — као човек од књиге доћи ћете у непосре-