Дело

16 Д Е Л 0 дан додир с народом, са животом. Држава ће вам поверити један посао: ваша породица, друштво, странка којој припадате тражиће вам такође извесне обавезе. Све је то озбиљно. Вашим именом и угледом, јамчићете за исправност својих поступака. Вера, љубав, отаџбина, брак престаће да вам буду мислене именице. Али не бојте се. Не бежите од живота. Јер најзад, нашто вечито трчати за духовитошћу, критиком, за исмевањем и скептицимом? Госпођа такође није била рђава. Била је од оних жена које много говоре, не бирају речи и пребацују се. Тек, она се знала поправити, поласкати и истаћи младићеву ученост. — Угледајте се на господин учитеља — говорила је деци, указујући на Секулића. — Ето, њему све није било потаман, па је опет учио врло добро. Бела пак је нарочито била љубазна. Она је разумела да је сиротиња један недостатак. Он сиромах, а ја саката! — мислила је девојка, верујући да су тако равни једно другом. У тој благој атмосфери која је била далеко од праве раскоши, али за младића представљала готово један остварен сан блаженства, попуштала су његова строга начела ортодоксног социјализма. Он је сад осећао потребу, вишу од те негације данашњег друштва. Он се више није могао задовољавати чекањем да будућност донесе, или не донесе, нови друштвени склоп. Уосталом, многи Секулићеви другови су такође већ чинили концесију животу. У клубу, који је носио звонко име: Група Великошколаца Социјалиста и био дотле једнодушан, почело је да долази до сукоба, поднесиле су се оставке, критиковао се рад председништва, очекивао се расцеп првом приликом. Та прилика дође. Имало је да се реши: хоће ли група учествовати на митингу које је грађанство приређивало у корист избора владике Србина у Маћедонији. Председништво је тражило да се не учествује на митингу с разлога што је једном пролетеру свеједно који ће га кагшталист експлоатисати, Србин или Турчин, свеједно који ће поп за то благодарити Богу. Међутим, један део чланова успротиви се овој одлуци, наводећи да социјализам не пориче народност, а специјално српској народности у Турској вера преставља још велику чињеницу. С начелних распра пређе се на лична пребацивања. Клуб се поцепа. Један мањи део остаде у Групи. Остали пак осно-