Дело

ХРОМИ ИДЕАЛИ 17 ваше радикални клуб на Великој Школи. Међу овима је био и Секулић. Вишња пак остаде и даље на барикадама. Она није никад опростила младићу ову издају социјалистичких начела. Она је, као све жене, ишла у крајност. Да јој је Чедомир проповедао у почетку мржњу против црвене заставе, она би била њен најљући противник. Овако, она је била ватрена поборница новог друштва, није могла да схвати свога друга и питала се откуд долази ова промена. Чедомир је покушавао да јој објасни. То је чинио у толико радије, у колико су му ова објашњења давали изговор за састанке са Вишњом. Усред начелних дискусија са својом другарицом, он се опијао њеним присуством и лукаво се приближавао њеном срцу. У нашем друштву где је лукавство заменило снагу, лукавство је оружје које човек употребљава противжене. Младић је одигравао исту комедију, која се понавља с врха до дна друштвених степеница, јер помоћу више или мање вештине, с којом се та комедија игра, човек добија симпатије или антипатије, глас мудраца или глупака. Буржоаски морал! Ја се смејем кад се сетим тих предрасуда које су мутиле моју савест — цинички је одбијао Чедомир девојкине прекоре на савитљивост његових нових начела и њене аргументе, оне исте, које јој је он сам наводио пролетос, придобијајући је за борбу против капиталистичке експлоатације. Вишња би тада управила на свог друга горак поглед, који је значио разочарење и ућутала. Она није била још толико јака да му баци истину у очи, рекавши му: — Ренегат! Али ју је ово разочарење утврђивало у одлуци да не допусти свом обожаваоцу задовољство љубакања. — Тако ћеш, једном, и мене оставити — одбијала је она његова умиљавања. Ипак, то је говорила, не верујући, само да га казни због промене његових убеђеља. Она је дубоко веровала да је он воли и, према ономе што је слушала о љубави, мислила је да он не може бити без ње. Тек, девојка се сад чешће сећала Чачка, његових заспалих улица, таласастих равница око Мораве, засађених бостаном и паприком, њеног одушевљеног друга из детињства, Радојевог великог плана о економском препороду свога краја и других ситница. Дело, књ. 63 9