Дело

238 Д Е Л 0 вица Дуализма, отвара једно ново доба обнављања снаге угарске аристократије. У то доба, после завере од 1670-те године, многе велике хрватске фамилије биле су упропашћене; огромне просторије хрватске земље дате су страним фамилијама; чак и земља која је била повраћена од Турака раздата је туђинским породицама као што су Одескалки, Колоредо, Тренк, Карафа, Прандау, Раух; и у таким околностима реформе Јосифа II нису наилазиле ни на какве тешкоће да доврше уједињење племства хрватског и угарског. У борби против мешања Беча, права хрватског Сабора била су пренебрегнута, а језичко питање у заједничком Сабору све је више заоштравало односе између Хрвата и Мађара. Међутим, очајна борба против Наполеона у коју је Хабзбуршка Монархија била уплетена тежила је да све остало баци у засенак. Али док је у Угарској напредовање народног покрета било заустављено за неко време — или бар одведено из политичких у литерарне канале — дотле у Хрватској стварно буђење народног осећања датира од Наполеонова доба. Далмација која је после пада Млетачке Републике, 1797-ме године, први пут постала аустријском провинцијом, уступљена је Французима после пораза код Аустерлица; и Наполеонов геније васкрснуо је име а с њиме можда и нешто од духе старе Илирије. Тако изненадно створена нова држава обухватала је области: Корушку, Крањску, Горицу и Истрију, Хрватско приморје, Далмацију с острвима, и од 1808-ме године дубровачку републику. По самим Наполеоновим речима, „Илирија је стража постављена пред капијама Беча“. Под просвећеном и ако деспотском управом маршала Мармона после дугог средњевековног застоја настала је грозничава радљивост у свима гранама живота. Администрација и судство реорганизовани су, Наполеонови законици заменили су застареле и јалове средњевековне законике; на све стране ницале су школе: основне и средње, трговачке и пољопривредне; појавиле су се прве хрватске и словеначке новине; стари еснафски систем је реформисан и сва ограничења која су сметала трговини укинута су; уведена је мала сељачка својина; отпочело је пошумљавање оголелих предела и саграђени су сјајни путеви којима се туристи и данас диве. Званични послови вођени су на француском и хрватском, и италијанском језику дуж обале. Али новорођена Илирија је престала да постоји чим су Французи отишли, а у Далмацији и Хрватској овлада пређашњи застој. Фрања I и Метерних посветили су били све своје напоре