Дело

ЈУГОСЛОВЕНСКО ПИТАЊЕ И ХАБЗБУРШКА МОНАРХИЈА 239 угушивању сваког слободоумног осећања у монархији. Не само у Цислитанији него и у самој Угарској сваки политички живот био је стао. Од 1811 до 1825-те, Сабор није ни био сазиван. Вођи опозиције били су ућуткани титулама и службама: полицијска цензура је угушила јавно мишљење; а угарски устав у ствари био је обустављен. У Хрватској где је средња класа била чак слабија него у Угарској, триумф реакције био је сразмерно већи. У Северној Италији, у Пољској и у Угарској народни покрет је тињао али се никад није угасио. Најзад упоран отпор Мађара самовољној владавини натерао је Фрању да сазове Сабор у 1825-тој, и на тај начин је и не сањајући о томе отворио доба уставне реформе у Угарској. На несрећу, уставна је реформа ишла руку под руку са језичким питањем и народносном нетрпељивошћу, и сваки нов корак ка мађаризацији Угарске који је Сабор предузимао наилазио је на опозицију Хрвата. Чак су се и у парламенту били чули гласови да се Хрватска ни у колико не разликује од северних мађарских жупанија; и кад су се хрватски делегати позвали на извесне државно-правне прописе Мађари су им мирно одговорили да су они на крају крајева у већини и да ће их моћи да надгласају. Хрвати су им на то просто рекли да „Хрватска и Славонија нису потчињене него удружене краљевине које Угарску немају као мајку него просто као сестру и постојале су много пре Угарске.“ Хрватски Сабор изјави „Ми смо решени да се не изметнемо од наших отаца и нашу народност хоћемо да одржимо по сваку цену и свим могућим средствима. Наша права локалне самоуправе никад не могу бити премет преговора, наша унутрашња управа није у надлежности угарских сталешких скупштина, и ми најсвечаније протестујемо против увођења сваке новине.“ У 1832-гој години Сабор се изјасни исто тако јасно против увођења „једног непознатог језика" и издао је упуства својим делегатима за Заједнички Сабор да учине све што је у њиховој власти да то спрече. Али све то није помогло, и у угарском Сабору је 1840-те латински замењен мађарским, а 1843-ће мађарски је постао искључивим језиком законодавства, владе и сваког званичног саобраћаја, а у теорији и наставе. Поред тога, нарочите су одредбе биле наперене против Хрвата. Три славонске жупаније и хрватско приморје добили су рок од шест година да чиновници ако не и становништво за то време науче мађарски, а после тог времена да за њих важе исте уредбе које и за саму Угарску.