Дело

240 Д Е Л О У Хрватској је латински остао и даље језик судова и унутрашње администрације, али је мађарски уведен као једини језик општења са угарским властима. Мађарски језик постао је обавезним предметом у свима школама у Хрватској, и најзад, да би увреда била што јача, Мађари изјаве да говори које би хрватски делегати држали на латинском сматраће се као да нису ни држани. У то доба пада илирски покрет у Хрватској за уједињењем свих Јужних Словена који је водио ЈЂудевит Гај, али су и ту Мађари претегли својим утицајем у Бечу и цар изда наредбу којом се илирско име забрањује и у штампи, и у школама и на јавним зборовима! За време Сабора у Пожуну, 1847-ме, мађарски шовинизам био је достигао бело усијање, али ни народно одушевљење у Загребу није било слабије. Угушена осећања дуге језичке борбе нашла су одушке кад се Хрватски Сабор састао 20 октобра 1847, и три дана касније он једногласно реши да се хрватски језик уведе у сва јавна звања и у све школе. У Пожуну настане расцеп између хрватских делегата и мађарске већине. Нови језички захтеви Мађара наишли су на живу опозицију код Хрвата који су их сматрали као увреду за хрватску народност. „Ја не знам ни за какву хрватску народност11, одговорио је Кошут Лајош, тада на врхунцу своје силе. Речи које је Кошут био изговорио пред једном српском депутацијом из Баната у почетку априла 1848-ме показале су немађарским народкостима шта имају да очекују. Пошто је одбио да подржава њене заххтеве о обнављању српске аутономије, он је изјавио да само мађарски језик може да буде спона међу разним народностима. „Онда,“ одговорио је млади Стратимировић, члан депутације, „ми зато морамо да се постарамо негде на другом месту а не у Г1ожуну.“ „У том случају," одвратио је Кошут, „мач мора да реши.“ Испуњење Кошутова идеала значило би народну смрт за све остале иародности ; и баш због те његове нетрпељивости Мађари су се при крају лета нашли окружени све самим непријатељским народима под оружјем. Чувеним мартовским законима од 1848-ме хтело се да се Угарска једним потезом претвори од средњевековне у једну модерну државу. Али једном од сурових иронија историје оба принципа којима је било надахнуто велико буђење од 1848-ме била су у Угарској на супротним странама : уставна владавина нашла је своје борце у Мађарима, идеја народности у немађарским народима. Тако је духу аутократије и реакције била дата