Дело

ЈУГОСЛОВЕНСКО ПИТАЊЕ И ХАБЗБУРШКА МОНАРХИЈА 241 могућност да се опорави од својих првих недаћа и да сеје раздор међу силама напретка. Самоубилачка нетрпељивост Кошута и његових присталица бацила је Хрвате и Србе, и Словаке, Румуне и Саксонце у наручја Аустрије. Закони од 1848-ме вређали су хрватску аутономију на сваком кораку, и они су све своје наде положили у централистички устав објављен из Беча којим су свечано била гарантована подједнака права за све народности у хабзбуршкој монархији. У тако критичним тренуцима у Хрватској откривају човека од стварних способности који је дотле био релативно непознат и забачен — то је био Јосиф Јелачић, чије је наименовање за бана било један од најважнијих догађаја за време револуције. Изгледа да је и предлог за попуњавање упражњеног банског места и откриће личности учинио ЈБудевит Гај кад је у почетку марта 1848-ме водио једну хрватску депутацију у Беч да тражи одвајање Хрватске од Угарске и образовање једне југословенске државе, и то баш на дан, 23-ћег марта, кад је граф Баћани образовао прво уставно министарство угарско и пре но што је могао да врши ма какав утицај на избор личности. У својој прокламацији народу, Јелачић отворено изјављује да су скорашњи догађаји „поколебали и разорили наше односе са старим нашим савезником Мађарском, и појављује се потреба да се наш савез с угарском круном постави на једну нову основицу, достојну једног слободног и храброг народа; а донде везе међу нама остају раскинуте од стране данашње угарске владе“. Чим је био уведен у дужност у Загребу одмах је он с презирањем почео да третира Мађаре и ступио је у преговоре са српском народном скупштином коју је патријарх Рајачић био већ сазвао у Карловцима, без допуштења из Пеште. Следујући српском примеру, и Јелачић је отворио хрватски Сабор у почетку јуна, поздравио седамдесет српских делегата једним ватреним говором, који је завршио претњом Мађарима: „Ако Мађари буду узели улогу угњетача против нас и наших сународника у Угарској онда нека знају... да ћемо им ми показати с оружјем у руци да је одавно прошло време да један народ може да влада над другим..Сабор избере један одбор да проучи односе према Угарској и сав рад угарског министарства огласи за неважећи у колико је он вређао права Хрватске и улазио у надлежност Бана. Неодређени изрази о пријатељству према староме савезу, у које је резолуција била обучена, нису били довољни да ублаже забринутост и срџбу Мађара; и Дело, књ 6.3 16