Дело

246 Д Е Л 0 Застаје не прагу, води очима по небу, са којега лака ноћна магла пада на чисту калдрму у дворишту, на сиву, дугачку и још затворену зграду, у којој је радионица суседа столара, и смешећи се увелим уснама, говори тихо : „Ево опет дана !“ — Затим одлази баштеној капијици, која је у простој али лепој огради, а у ходу се осврће понекад на прозоре свога стана, иза чијих старих окана и дрвених решетака почињу блистати прве искре наложене ватре, и на пањегу поврх улазних врата, у чијој шупљини, при још слабој светлости, светлуцају сјајне боје и и златни украси свете иконе. Башта је пространа и густо засађена. Огрозово и малиново жбуње расте ту непролазном честом, узане беле стазице обележавају велике квадрате пуне гранатих шљива, крушака и јабука а измећу дрвећа пружају се дугачке леје варива. Око плота расту трновита турска лоза и глогови, коралне зове израсле у сеновита дрвета, негде у дубини буја висока, залутала у огрозово жбуње, белокора бреза, поред зидова од павиљона, на неколико леја у облику круга или писма S цветају зеленкаде, лале божури, затим настурције и невени. Има ту не мало и сунцокрета, који дижу изнад густе зелени своје велике, жуте и пљоснате цветове, по танким приткама вије се грашак шећерац, криве вреже краставаца покривају земљу рапавим лишћем, мак цвета црвено и бело, огромне диње заузимају међу и крупне, златне боје, изгледа да се са уживањем греју на јесењем сунцу. Аполонија Дирковица улази у башту и залази у ту масу зеленила, обавијену беличастом маглом и непомичну, као да још спава. На небу, у ваздуху и по суседним двориштима, која се виде кроз ограду, потпуно је мирно. У белој магли иде старица лагано по баштенским стазама, надноси се над жбуње, застаје крај дрвећа, овде диже и исправља грање, онде нешто подупире везује, сече маказама које јој висе о пасу, и понекад незадовољно или замишљено клима главом. Са жбуњем и дрвећем води тихе разговоре. — „Аха! шапуће једном жбуну — Већ си прецветао! Добро, добро! Одмах ћеш ми се осути родом као мерџанима!" — А једном дрвету говори мргодно: „Да се ти не мислиш сушити? Нешто ове године мало имаш лишћа, а на род и не мислиш.“ На црвиће по лишћу веома се љути, купи их, стреса са грана: „Због вас постаје лишће као решето и болује дрвеће..."