Дело

М И Л О Р д 247 Али је милостиЕа и према црвићима. „И вас је сворио Господ. И ви треба да живите и да се храните као и сваки створ, а убијају вас и ниште! Јадни ви!“ — Ни највештији баштован не би боље прегледао свој врт, не би очистио и поправио све умешније и марљивије но што чини Дирковица овако рано изјутра. За то се време поруб на хоризонту шири све више, по ваздуху пирка хладан ветрић и растура белу маглу, која се у прозрачним одломцима диже са земље и веша по врховима дрвећа, по грању пролази дрхтавица и шуштање, а птице се јављају тихим искреним гласовима, на небу сиви облачићи све брже беже западу. На једанпут, иза зидова суседних кућа, појављује се сјајна светлост; кровови, димњаци и врхови дрвећа обливају се жућкасто — руменим сјајем, по чистом небеском плаветнилу прсну ројеви варница, остаци ноћне магле изгубе се без трага, трава и лишће заблистају росом, а птице дижу страшну вреву. Тада старица, стојећи међу лејама, с ногама у влажној трави, дигне лице поруменело од јутарње хладноће, поведе очима по небу, по врховима дрвећа и суседним крововима, насмеши се мало, па онда снажним, чистим звонким гласом запева: „Кад зора зазори...“ Као одјек њеној песми јављају се одмах разни гласови. С лупом се отвара прозор суседа столара, иза тога се прозора мушки бас придружује гласу Дирковичином, ватрено певајући: „Теби земља, Теби море!“, иза плота који раздваја башту од суседнога дворишта, танак и оштар женски глас почиње: „Теби пева сваки створ!“ — и побожна песма шири се тако по оближњим баштама и двориштима, хорећи се све јаче; и кад зајечи последња строфа, коју већ пева хор растурених људи, који не виде један другога, овде онде зажагоре и засмеју се деца, кокошке закакоћу, а јата голубова пуштена са ноћишта, узлећу у златни ваздух, високо изнад башта, дворишта и кровова. Л На прозору из баште појављуја се млада и лепа жена, у ноћној капици на плавој коси и с великом метлом у руци. — Госпођо газдарице — виче — ви увек, као птица, будите изјутра суседе песмом. Баш вам хвала! Веселије се гледа кад се пробуди песмом. Дирковица у овим тренутцнма већ седи усред жбуња или поред леја, бере јагоде или плеви поврће. На глас сусеткин диже главу и одвикује: