Дело

М И Л О Р д 249 квога зида или ограде, неко виче: „Што сте, газдарице, данас тако ћутљиви ? Да нисте невесели или болесни?" Ни невесела ни болесна, хвала Богу — одвикује она. А што бих била невесела?... Мој Раја је здрав и срећан, а у башти је све добро. Ако толико желите, баш да запевам. И запева. А за сваку прилику, за свако доба године и дана има разне песме. Ако је рано, она пева: „На раном небу Месечак бели, Са ноћне страже Силази сањив. Јасно сунашце Узишло rope А даждиц роси С мајског облачка" Кад пада пролећна киша, она стоји на њој и, седе косе орошене крупним капима, пева: „Кишица шуми Пољем, дубравом : Идем ја, идем, Кишица мајска. Роснм пшеницу, Дрво и траву, Веселим поља, И баште бујне. Зеленим, цветам, Миришем лепо, Нема нада мном. Нема нада мном“ Понекад гледајући велика јата птица, која јој напуне башту, певају, жагоре, лете по зеленом жбуњу, чини се да им припева лету: „Лети јато голубића, С њима препелице, Долетели, улетели У хлад од баштице11. А о сунчеву заласку пева отегнуто и тужно: „Зађи, сунце, Зађи, сунце, Као круна златна, За горицу, Планиницу, За папрат зелену...“