Дело

0 МАКЕДОНСКИМ СРБИМА 255 жеви везују своје личне интересе за престоле бугарских царева. „Сви претенденти на српски престо били су увек готови да пристану на бугарске услове, само да дођу до власти/ Тако су Бугари више пута једно за другим доводили своје кандидате на српски престо... Нови српски владалац, доведен после тога од Бугара, слушао би такође наредбе из Преслава (бугарске престонице) само док је бугарска војска била у стању да утиче на ток српске политике'1.1 И ова игра стереотипно се понавља док цар „Симеон није увидео, да међу српским претендентима нема ни једнога у кога би се могао поуздати и коме би могао веровати“ и решио се да потпуно уништи српску државу, у чему је и успео.1 2 Није потребно да прелиставамо општу словенску историју, да бисмо могли утврдити ову негативну страну словенске расе. Од велике Русије Петра Великога тешко да би што остало да није Немица Екатарина II утврдила широки темељ који је ударио Петар I. Западни део српскога народа, Хрвати, лако се одрекао своје националне династије и потчинио се угарским краљевима. То видимо и данас. Руска владајућа династија није ни словенске крви, ни словенскога порекла. Нико није помишљао у новој Бугарској да замени Немца Батенберга словенским кнезом; садашњи краљ Бугарске Немац је и очевидно је, да творачке идеје у државном уређењу њему припадају. Само две српске краљевине имају народне династије, али недавна династичка борба у Срба карактерише други недостатак словенске расе: нерадо покоравање својој народној власти. Ми ћемо видети доцније како су се оделита српска племена одупирала централизацији власти у ово доба, као што се у наше дане одупиру црногорска племена. Нама сад остаје да одговоримо академику Кондакову на „најјаснији историјски факт,“ који утврђује „сродничке везе“ Македоније с Бугарском. То је оснивање народне династије Шишмана у Македонији. Он каже, да се ова династија не би одржала, кад са њом не би „дошло овде све из те исте Бугарске.“ Ова претпоставка уваженога академика није основана ни на каквом историском податку. Логичност пак њена отпада већ по сили горе изложених факата. Утврђење, на пример, династије 1 Ст. Станојевић, Ист. Срп. Народа, с. 47 48. 2 Тамо.