Дело

256 Д Е Л 0 Холштајнске у Русији, после прекида династије Романових, не значи, као што сви знамо, да су Немци заузели Русију, као што не значи, да Кобурге у садашњој Бугарској подржавају Немци. У ондашњим приликама, као што смо већ видели, још је лакше било одржати се Шишманима, у толико лакше, што је словенска Македонија добила карактер националне словенске државе падом праве, источне Бугарске. Кад знамо, да је словенска Македонија била и културно и политички одмакла у оно доба пред свима Словенима, онда није ништа чудновато, што су словенска македонска племена радо прихватила власт Шишмана и око ње се сконцентрисала као око своје народне династије, која им је пружала оно, што им ниједан племенски кнез није могао дати. Овде се ми потпуно слажемо са српским историком Станојевићем, који иначе није еманципован од славистичке школе, која је без икаквога основа помешала политичку превласт бугарских царева овога доба с културном и народносном превлашћу Македоница на Словенском Југу. Он каже: „У Македонији је било већ доста спремљено земљиште за борбу за независност. Стога су и могли синови једнога популарнога бугарског властелина наћи одзива код становништва, особито код властеле, у Македонији, кад су се решили да дигну устанак. За саму ствар и за државу, која је тим устанком основана, била је срећа, што је од браће, која су дигла устанак, ускоро остао само један, енергични и издржљиви Самуило, који је брзо организовао нову државу и који је увек знао да окупи око себе способне људе. Самуило је, међутим, био срећан, што је баш у време, кад је требало извршити организацију нове државе, Византија била спречена грађанским ратовима за сваку озбиљну акцију. То време растројства у Византији употребио је Самуило да организује нову државу по бугарском обрасцу и да уреди војску, са којом је дуго година освајао и побеђивао11.1 Још мање је логична претпоставка уваженога археолога о досељењу „целога становништа“ у Македонију за време Шишмана. Овде Кондаков противуречи и себи и историским фактима. Јер кад он, на основу историјских података, тврди, да је „апсолутно тачно, да је у почетку VIII века цела Македонија" била насељена словенским становништвом и да је „у почетку IX века“ оно заузело „чак и брдске пределе Македоније" са околином 1 Тамо, с. 55.