Дело

0 МАКЕДОНСКИМ СРБИМА 257 Солуна заједно онда је немогуће тврдити, да је „цело становништво“ дошло из Бугарске. Куд се онда дело словенско становништво Македоније, које ту већ од почетка VI века дошло и настанило се, обрађујући земљу и негујући стоку. Ово што тврди уважени академик, могло би бити вероватно тек у таквом случају ако би историја открила нова факта, на основу којих бисмо дознали, да су македонски Словени били уништени доласком Бугара или да су се некуд преселили. Нека нам опрости високога поштовања достојни руски археолог, што морамо признати, да је овакво његово тврђење неозбиљно. Ако би се македонски цареви из бугарске династије ослањали на силу својих орда из Бугарске и ако би бројна моћ ових орда у IX веку била толика да оне могу од Црнога Мора до Охрида подржавати власт својих царева и населити све ове земље, онда од балканских Словена не би остало ни трага и уместо пословењених Бугара ми бисмо имали данас побугарене Словене. Осим тога, кад би онда била извршена само јача мешавина македонских Словена са Бугарима, ми бисмо данас имали трагова физичкога типа Бугара у Македонији, али ни тога нема. Ако пак професор Кондаков има на уму имиграцију Словена из Бугарске у Македонију у ово доба, онда таква делимична имиграција ништа не би дохазивала. Ми смо доказали, да у IX веку није био извршен процес распадања словенских племена на оделите народности и оваква имиграција ни за јоту не би изменила националне особине македонских Словена, у толико мање, што су ови стојали културно више од свију југо-словенских племена и што су били „зарастао камен у маховини“, одомаћени земљораднички елеменат, који до данас у своме прасловенскоме консерватизму, у најтежим условима, чува све прасловенске особине. Допуштајући могућност, да је било оделитих пресељеничких кретања за време првога бугарскога царства, кад је Македонија била уједињена политички са Бугарском, ми не видимо никаквога разумнога повода, да Словени морају напуштати своја огњишта у Бугарској баш у добу кад бугарски цареви постају њихови народни цареви, и кад су се бугарске орде припитомиле и почеле живети животом земљорадника и претапати се у словенско море. Међутим академик Кондаков нема на уму бугарске Словене, него баш праве Бугаре, оне „дивље“ и „страшне“ Бугаре, који нису имали ничега заједничкога са Словенима. Из писама охридскога архијепископа, Грка Теофилакта (XI век), који говори о грубим, Дело, књ. 63 17