Дело

268 Д Е Л О као у сну. Тако притисну дугме на вратима, ослушну како се слуга приближује; измења с њим неколико речи, и, пре него што прибра дух, ступи за тим човеком у мали салон где се налазила опасна особа, под чији је мађионички чар потпадао сав, познавајући од ње само њену лепоту. Али где би он могао сазнати да је ова лепота тако често само Једна лаж, гора него друге, кад се хоће да се у њој види што друго до један потез, један нацрт, проста привидност ?...— Могао је, у својој машти насликати какав је хтео рам овој реткој и племенитој лепоти, па не би нашао лепши од овога у којем му се млада жена појави по други пут. Седела је и писала нешто при светлости неке лампе коју је заклањао шешир од чипака. Око стола за писање зеленио се бршљан у једном ниском сандуку, његово лишће се увијало уз позлаћене лествице. У том малом салону било је у изобиљу ситница и осталих ствари потребних сваком модерном намештају. Неизбежна дуга столица 'украшена јастуцима, стаклени орманчић пун јапанских израђевина, фотографије у рамовима извезеним сребром, три четири жанр-слике, лаковане кутије и саксонске вазне на сточићу застрвеном старинском свилом, растурено цвеће овде онде, — ко не познаје овај декор, тако префињен у данашњем Пари^у, да је готово постао баналан? Рене је видео свет само кроз романе писаца од пре педесет година, као Балзака, или књижевника модернијих, који нису никад ушли у салон, те у целини ове одаје, у сагласју полубоја, одаје личну деликатност жене која је уредила овако своју собу. Још га више очара овај тренутак кад га богородица овог олтара намирисаног цвећем, осветљеног благо, размлаченог умереном ватром, прими с једним осмехом и очима које растераше одједном дечачки страх његове прве стидљивости. Људи којима је природа даровала необјасниму моћ да се допадају женама, независно од особина духа и срца, чак и од физичких особина, имају у души као неке моралне пипке што их известе, од прве, о утисцима које они начине. Песник, упркос своме савршеном непознавању карактера Сузаниног и обичаја њеног света, разумеде да је добро учинио што је дошао. Ова очигледност олабави му болесне живце, те се могаде предати сав сласти која је извирала за њега из овог створења, првог од те расе којем се могао приближити. Погледавши само, он виде да она није била она жена од синоћ. Тек што је била дошла из вароши. Без сумње због неког неодложног посла или